Jasan Pogled
Plaši me starost, eto rekla sam. Starost, više nego smrt jer ću je posmatrati na tijelu, u ogledalu, pogrešno će izgovarati misli, gubiće se, zaboraviće starost će me gledati kako je napuštam svakog dana sve više bježaću, neću biti njena plaši me starost, eto rekla sam ti svoja jutra, noći, […]
Padne kao skupocen krčag korak ka punoći izdžepari svetlost pa klisne sve što ostane je naprslina Zapali poneko ostrvo skameni u krajolik kradljivo lažljivo nagovesti drugu priliku Ne javi se ne ostavi poruku kao zalečena bolest kao poslednje kruženje pre sumraka Zorica Bajin Đukanović Iz knjige PLANETARIJUM, Presing, 2022.
Kvarljiva je to roba vera u život sitost u stomaku zadovoljstvo postignutim varljivo je osećanje da je mirna proždrljiva zverka sujete koja samo drema dok pod spuštenim kapcima smišlja dok polako pušta pipke sumnje gladi želje da se popnemo više da se čujemo jače da budemo baš tu na toj […]
Tea, moja dragaZašto toliko imaginarna Odbijaš mi dati Malo više od siluete Barem jednu sliku s moraNa koju ću ti šaputat komplimente Pogled na trag soli s obrva I uvid u tvoja dva plava oka Ugriz za usnicu dok ti o stopalima sanjam I nešto da me prekoriš jer divlja mi je mašta Sramežljiv pogled na prpošne dojke I […]
Heresy Your love is a heresy Remoteness of belonging Existing only In the haunted house of memories Below the moody moon That glistens nonchalantly There, where I sense the moment of trust That keeps on fading away I touch your lips But it’s my fingertips that burn I look into […]
Nisi kod kuće par dana i misliš sve će biti drugačije kad vratiš se, brineš, biljke će umrijeti, voće će istrunuti, stan će pasti, slomiće se, grad će da pobjegne, mnogo brineš, zemljotres će obaliti sve knjige sa police i parfem sa veš-mašine, kad na povratku zatekneš potpuno isto stanje […]
Ponovo sam na more pobjegla da žive rane nagrize mi so da mirišljave dane prodam za bol ponovo sam talasima šapnula da me vode ponovo sam umornim alasima vesla kupila da idu do horizonta da u mrežu hvataju slobode ponovo sam pregrizla pogani jezik davno ispod njega tvoje ime sakrila […]
Kako ih samo sijeku, kao da siju. Kako ih samo satiru, kao da sade. Kako ih kolju, kao da miluju. Padaju, padaju, padaju… Ko ih čuje kako plaču, kako cvile, kako tuže, kako leleču, ostaje bez sna. I ako zaspi, sanja strašan šumosijek. I taj šumosijek u njemu raste. Pritisne […]
Rastu mi na pragu,rastu u oluku, rastu na krovu,po svim sobamarastu mi korov i trava!A meni se spava! Napadaju me mravi,ruka mi se do lakta crni od mrava!A meni se spava! U sela nam ujahuju vojnici,pale sena,hvataju guske i patke,na drumove izgonestada ovaca i krava!A meni se spava! Razvaljuju mi […]
U srce mu ulazi žagor smrti,Tu polaže svetProklijao kroz lobanju Sunca.Vetar ga opisuje kaoSuštinu Sunca koja leži Izrešetana,Već mnogo puta tugom,Svih oblasti trajanja.Tuga jeseni mu sklapa oči,Isijava stropoštavanje smrti,U jedno naricanjeSvih majki čekanja da seVrate vojnici. Sanda Ristić Stojanović