Jasan Pogled
A ti oca i dom ostavila,kroz dve stene morem proplovila,na to luda nagnala te ljubav!Sad u tuđoj živiš postojbini… Medeja, Euripid (Prev. Miloš N. Đurić) Punih pet dan kiša se slivala bez prestanka na Alžir i najzad iskvasila i samo more. S visine neba, činilo se neiscrpnog, neprekidni pljuskovi, već […]
Padajući s nebeskih visina, talasi sunca oštro odskaču od polja oko nas. Sve se ućutalo pred tim praskom i Liberon21 je, tamo u daljini, ogromna masa tišine, koju osluškujem bez predaha. Čujem, neko mi trči u susret iz daleka, nevidljivi me prijatelji zovu, moja radost raste, ista ona od nekad. […]
Blagost Alžira je skoro italijanska. U surovom bljesku Orana ima nečeg španskog. Smešten visoko na steni iznad klisure Rumela, Konstantin podseća na Toledo. Ali Španija i Italija su pune uspomena, umetničkih dela i vrednih tragova prošlosti. Toledo ima svog El Greka i svog Baresa.17 S druge strane, gradovi o kojima […]
„Znate li“, govorio je Napoleon Fontanu12, „čemu se najviše divim na svetu? Nemoći sile da sazda nešto. Postoje samo dve sile na svetu: sablja i duh. Na kraju uvek duh pobeđuje sablju.“13 Osvajači su, kao što se vidi, ponekad melanholični. Treba ipak platiti neku cenu za toliku pustu slavu. Ali […]
U jednom svetu u kome odjednom nestaju iluzije i svetlosti, čovek se oseća kao stranac. To je izgnanstvo bez izlaza, s obzirom da u njemu nema uspomena na izgubljeni zavičaj, niti nade da će se najzad stići u neku obećanu zemlju. Jean Paul Sartre, francuski filozof i pisac, egzistencijalista […]
Povodom novog prevoda Pisama nemačkom prijatelju1 Svoja Pisma nemačkom prijatelju Kami je, kako sam kaže, pisao u posebnim okolnostima, za vreme nemačke okupacije; prvo je, pisano u julu 1943. godine, objavljeno u Revue Libre a drugo, pisano u decembru 1943. objavljeno je početkom sledeće godine; te, 1944, pisana su i […]
Ovo je deo eseja koji je Alber Kami objavio 1957. u sklopu zbirke eseja “Stvaraj opasno” nastalih od lekcija koje je držao na Univerzitetu Upsala u Švedskoj. Ovde slavni nobelovac govori o izlišnosti sumnje u slobodu izražavanja, naročito kada spram kreativnosti stavimo društvo i politiku Usvojim molitvama, mudarac sa Istoka […]
Najužasniji strah čovečanstva jeste otkriće da nismo pogrešno shvatili smisao, već da smisao ne postoji. Apsurd počinje onog trenutka kada osvestimo besmislenost najbazičnijeg ljudskog ponašanja, u suštini rutinu koja prožima sam život. Glavno pitanje koje navire u ovom rutinskom življenju jeste zbog čega uopšte živeti, ako život nema smisla, i […]
Elementarno zlo nije po ljudskoj mjeri, pa čovjek drži da je to nešto irealno, ružan san koji će proći. Ali uvijek ne prolazi nego se nastavlja, a prolaze ljudi i to ponajprije humanisti, jer nisu poduzeli mjere opreza. Naši sugrađani ne bijahu više krivi nego ostali svijet: zaboravili su biti […]
On pokuša da promeni predmet razgovora upitavši me zašto ga zovem »gospodine«, a ne »oče«. To me razljuti i odgovorih mu da on nije moj otac: on je bio s ostalima. »Ne, sine«, reče stavivši mi ruku na rame. »Ja sam s vama. Ali vi to ne možete znati, jer […]