Zgužvana licana glatkim jastucimaod memorijske penekoja pamtisva prebacivanjakoja nisu izgovorilii sve vlažne snovekoje su zaboravilikad ih je prenuo dan Zgužvana licanad poluispijenimšoljama kafeu kojima su se utopilisvi hrabri planovikoje su skovali u noćiumornoj od nesanice Zgužvana licau ogledalimapod neonskim svetlimadanaod kojih su u mislima bežalidok su o njima čitaliu knjigamapisanim […]

Da li se zato budimcrnih noktijupolomljenih od kopanjaod čupanja korovašto guši to malo parče zemljekroz koju dišei pulsiraovaj ostatak mene Da li zato krv probijatanko vlakno spavaćicedok se vraćamizgrebanaod trčanja kroz šumuzaraslu mislimai željamakoje nikada nisam smelada pustimda izrastu Da li se zato budimtako umornai nespremnaza ovaj svet prividau kome […]

6000 dinarakošta ulaznicaza sećanje na mladost da te neko ponovo vidiranjivu i sklonuoblikovanju da te podseti na bolšto još uvektištikao klimavi zub da se pogledom probijeispod svih slojevaiskustvai tvrdoćekojom si seu međuvremenuoklopio Aleksandra Leković

Zlatna sredinauvek je govorila moja majkadete socijalizmai ovih prostora gde one koji štrčeravnaju za glavua one što viseguraju ka dnu a ja nisam naučila lekcijujer sam videlada i zlatni listu jesen pada i bude uhvaćentežinomzemlje i blatana dnu i nema vetrada ga podigne visokodo suncakoje ga čini sjajnim i zato […]

Ja sam žena umetnicaakrobatacirkuzantkako vam drago pravimpalačinke nedefinisanih oblikažongliramna kuhinjskoj stolicidok ređam vešpod čudnim uglovimamešamkrem u smeru suprotnomod kazaljke na satui onda brišemsklapampomeramslažemsve originalnosa stilom dok crtam novukružnicukao obilaznicuoko centra čigrekoja se iznova zavrtisvakog ponedeljka Aleksandra Leković

Ostavila sampsesitnu nejačrazbacane stvarineokrečene zidove Ostavila samdevojku što se tražiopsesivnog slušača zvukovapolomljeno cveće iz prevrnute saksije Ostavila samnedovršeni ručakpunu sudoperui razvučenu dasku za peglanje Obukla samispeglanu haljinunašminkala rumen na licei sjaj na tanke usnei otišlanegde dođavolagde mogu da se pravimda sve onoostavljenonisam ja Aleksandra Leković

Da živim samasa posla bih se vraćalapolakokorak po koraknekim okolnim putevimai bacila bih torbu pored vratai cipelei pržila bih jaja za večerusvakog danaa onda samo ležalai gledala u zavese koje lelulajudok pada noćI čekala bihtaj trenutakpre nego što se upaleulična svetladok je još pomalo dani sve je mogućei boli me […]

Trideset godina kasnijeopet perem sudove u kupatilukao u iznajmljenom stanusa kuhinjom bez sudopere a imao je svojih prednostitaj stannameštaj iz 50tihpresvučen zelenim meblomi ukoričeni časopisi iz 30tihiste boje, samo malo bleđeceo komplet knjigau zastakljenoj vitrini lepo su se slagalia i mi smonekih danai ponekih noći osim onekada si me grlio […]

Ja sam samo vazduhne mogu da držimtegove obzirane mogu da se sabijemu memljivepodrume dužnostitreba mi prostori platno za jedroi mogu da budemvetari dahdubok i snažanšto vraća u životu sve životekoje je Bogsmislio za nasdok se gušimopod teškim ćebetomtuđih mišljenjai lažne skromnosti. Aleksandra Leković

Stvarnost u odjecima dolazi do mene…kratki signali oposetama važnih ličnostiekonomskim krahovimasudarima aviona i interesa sve to se dešavavan granica mojih mislii pažnjekoju okupirajudruge realnosti likovi i radnjese smenjujukao na ringišpilusvakog dana nova vožnja sve dok ne popuste lancikoji me držeza osovinu stvarnostipa padnem svom težinom ili odletimu daljine samozaboravakako to […]