Jasan Pogled
Crni pesniče, dojka devicete opseda,žučljivi pesniče, život vrii grad gori,i nebo se rastače u kiši,tvoje pero grebe u srcu života. Šuma, šuma, oči vrvepo namnoženim pinjolima;olujne kose, pesniciuzjahuju konje, pse. Oči besne, jezici prevrćunebo navrlo u nozdrvekao mleko dojiljsko i modro;obešen sam o vaša usta,žene, tvrdih srca sirćetnih. Antonen Arto
Bilo je to kao da se neizlečivost ostvarila:Užas je bio na vrhuncuU isto vreme kad i očaji neprebol.A to se širiloNa čitav život moje duše u budućnosti. Bog tada beše postao nepronalaziv.Bila je jedna crna tačkaU koju se slila moja sudbina. I počivala tamoSleđenaSve dok se vremenaNisu upila u apsolut. […]
Arto Arto sa dvadeset sedam godina šalje nekoliko pesama jednom časopisu. Urednik časopisa ih učtivo odbija. Arto onda pokušava da objasni zašto mu je stalo do tih nesavršenih pesama: budući da pati od tolikog zapuštanja misli, on ne može da zanemari čak ni one nezadovoljavajuće forme, izvojevane na osnovu tog […]
Mnogi prethodni događaji tokom 1936. i 1937, pre nego što krene prema Irskoj i „prema svojoj sudbini”, uveliko su nagoveštavali Artoovo definitivno napuštanje „sveta u kavezu“, koji je tih poslednjih godina uz sve veći napor podnosio. Od početka januara do sredine novembra 1936, boravi u Meksiku, u želji da upozna […]
Pozorište od krvi. Pozorište koje bi pri svakoj predstavi omogućavalo da telesno dobija nešto onaj koji igra tako i onaj koji dolazi da gleda. Uostalom, ne igra se, nego se deluje. Pozorište je u stvari geneza stvaralaštva. Pisano 25. februara 1948., osam dana pre smrti Prevod s francuskog: Ivanka Pavlović […]
Pariz, 13. novembra 1946. Dragi Pablo Pikaso, Napisao sam 5 pesama od kako sam stigao u Pariz i one su me učinile nesrećnim : Časopis La Rue je hteo da objavi dve ali je propao. Tri ostale pesme su ODBILI da objave neki drugi časopisi i listovi. No, našao […]
treći nastavak Čirak na stolici, naslonjači od zelene opletene slame, knjiga na naslonjači, i evo osvetljene drame. Ko će da uđe? Hoće li to biti Gogen ili neka druga utvara? Upaljeni čirak na slamnatoj naslonjači pokazuje, čini se, svetlosnu liniju razdvajanja koji deli dve protivničke individualnosti, Van Gogovu i Gogenovu. […]
drugi nastavak Ti gavrani, naslikani dva dana pre njegove smrti, nisu mu, ništa više od ostalih njegovih platna, otvorili vrata izvesne posmrtne slave, ali oni otvaraju slikanom slikarstvu ili, pre, neslikanoj prirodi, okultna vrata jedne moguće onostranosti, jedne moguće trajne stvarnosti, kroz vrata neke zagonetne i zlokobne onostranosti, koja je […]
Čisto linearno slikarstvo odavno me je dovodilo do ludila, još otkako sam naišao na Van Goga koji je slikao, ne linije ili oblike, već stvari iz nepokretne prirode kao usred grčeva. I nepokretne. Kao pod gromovitim udarcem takve sile inercije o kojoj svi govore uvijeno, a koja nikada nije postala […]
Postskriptum Van Gog nije umro od samog stanja ludila, već zato što je telesno bio polje jednog problema, oko kojeg se, još od vajkada, raspravlja krajnje nepravični duh ovog čovečanstva, problema prevlasti puti nad duhom, ili tela nad puti, ili duha nad jednim i drugim. A gde je u tom […]