Jasan Pogled
Brazilejra do Šijado, jedan od najglasovitijih književnih kafea Lisabona, nalazi se u srcu grada, u četvrti obnovljenoj prema prosvetiteljskim kriterijumima markiza od Pombala nakon zemljotresa koji je 1755. razorio Lisabon. A ispred kafea, praktično usred stolova u bašti, od pre nekoliko godina postavljena je bronzana statua pesnika koji je u […]
Ovde postoji nešto što je sasvim drugačije nego u drugim mestima, šta bi to moglo biti? Možda “slani dašak što se razliva sa molova”. Pada ti na pamet ovaj stih jer je “slani dašak” sigurno maestral ili neki sličan vetar: lebič, mistral, široko, svakako neki vetar s Mediterana, dakle, u […]
Jedan od najvećih savremenih italijanskih pisaca fantazista, nekadašnji profesor književnosti na Univerzitetu u Đenovi i direktor Italijanskog kulturnog centra u Lisabonu, Antonio Tabuki (Piza, 1943 – Lisabon, 2012) najvažnije cjeline svog opusa posvetio je krunisanju sna kao misterioznog stanja stvarnijeg od svake stvarnosti. S obzirom da su produkti opsjenarstva i […]
1. Među Pesoinim izmišljenim likovima, Alvaro de Kampuš – anglofi l i pomorski inženjer, diplomirao u Glazgovu, kasnije besposleni dendi u Lisabonu – bio je najbliži stvarnom postojanju. Dok su njegova sabraća živela izvan vremena, sinhronim životom koji se u celini i neposredno odvijao u Pesoinom umu, Kampuš je bio […]
U ovoj knjizi sabrao sam predavanja koja sam održao na École des Hautes Études en Sciences Sociales (Visoka škola društvenih nauka), u novembru 1994. u Parizu. Ona su zadržala formu koju su imala za tu priliku, onu usmenu; mislio sam da je bolje da ne menjam njihov spontani jezik i […]
Nije dovoljno otvoriti prozorPa videti polja i reku.Nije dovoljno ne biti slepPa videti drveće i cveće.Treba takođe biti lišen svake filozofije.S filozofijom nema drveća: postoje samo ideje.Postoji samo svako od nas, poput nekakve pećine.Postoji samo zatvoren prozor, a napolju ceo svet;I san o onome što bi se moglo videti kad […]
„Znajući kako me najmanje stvari vrlo lako mogu mučiti, namjerno izmičem dodiru malenih stvari. Kada netko, poput mene, pati zato što neki oblak prolazi ispred sunca, kako neće patiti u tami uvijek zamračena dana svojega života?“ (Knjiga nemira, KN, f. 461).49 To su reči Bernarda Suareša, poluheteronima Fernanda Pesoe, kancelarijskog […]
A opet, ako kažemo, kao što je negde već rečeno (iako bi to do daljeg moglo da važi samo za glavne heteronime), kako je svaki heteronim poglavlje jedne velike poeme, trenutak u životu, to nas može samo delimično zadovoljiti, zato što se Pesoina „poema“ odvija u sinhronoj dimenziji, u kojoj […]
Sam raspon pitanja koja je Pesoa otvorio (svest, ego, usamljenost) i uznemirujući način na koji ih je postavio (heteronimija) sigurno su dovoljni da ga učine jednim od vodećih predstavnika savremene poezije, zapanjujućom i ključnom fi gurom dvadesetog veka. Ali to nije sve. Naime, Pesoa nije stvorio četvoricu pesnika (da se […]
Mislim da se upad u Pesoinu biografiju ovde može zaustaviti. Najzad, ono što Pesoa deli s nama u svojoj poeziji nije toliko neki „niži“ nivo, to nisu toliko činjenice iz njegovog privatnog života (iako ima i toga); ono što nam on pre svega prenosi, proceđeno iz ostataka individue, jeste paradigma […]