Jasan Pogled
Ponovo se suočavamo s jednim nezaobilaznim pitanjem: kao i s neprijatnošću koju ono nosi sa sobom. Možda bi se ona mogla donekle neutralisati ako podelimo pretpostavku jednog od njegovih najpronicljivijih kritičara, Eduarda Lorensa, koji jednu noviju monografi ju o pesniku počinje epigrafski: „Autor ovog eseja ozbiljno i u potpunosti prihvata […]
Ali ako uprkos njegovoj ledenoj i skeptičnoj ironiji stvarnost nije bila ni beskorisna ni apsurdna, ili drugim rečima, da je Pesoa neočekivano, „tamo negde“, otkrio upravo onu toliko traženu višu Stvarnost, u kojoj bi, kao u ogledalu, mogao otkriti sebe u ovoj nedostojnoj i kvarljivoj nižoj stvarnosti, ko zna koliko […]
Takva je bila kulturna klima u koju se uklapao Pesoin diskurs, i koji je svoje konsekvence, na ideološkom planu, pronalazio u zagovaranju nacionalističkih, imperijalističkih i čak diktatorskih ideja. Ne treba odmah da pomislimo na jednu figuru našeg doba koja se nameće kao obavezno poređenje: Borhesa. Pesoina poezija je mnogo složenija, […]
Treba naglasiti da se Pesoini ideološki stavovi, njegove aristokratske sklonosti i imperijalistička buncanja, da se zadržimo na tom pitanju, moraju sagledati u tom vrlo specifi čnom kontekstu, budući da je republikanski i progresivni ideal bio oličen u starom tipu pozitivističkog intelektualca, iskrenog, optimističnog, dogmatičnog i očigledno nepripremljenog za složenosti vremena […]
Godine 1942, sedam godina posle Fernandove smrti, kada je lisabonski izdavač Ática rešio da objavi Pesoina sabrana dela, pod budnim okom njegovih književnih prijatelja i filologa koji su imali pristup škrinji u kojoj je pesnik čuvao svoje rukopise, počela je da se pomalja jedna od najčudovišnijih književnih ličnosti dvadeset veka, […]
Jednom prilikom, kada je na svoj duhoviti način govorio o poeziji i slavi, Euđenio Montale je rekao da se u palatu Besmrtnosti (pri čemu je naglasio kako misli na ovozemaljsku besmrtnost, koja može potrajati nekoliko vekova i biti od značaja za svega desetak „specijalista“ iz svake generacije) može ući na […]
Od samog početka ima nečeg preteranog u biografiji tog Portugalca, za koga bi se, kako godine prolaze, moglo pokazati da je bio jedan od najvažnijih pesnika dvadesetog veka: nešto preterano, da se ne bi izazivala sumnja ili i najmanja uzbuna kod onih koji krenu njegovim tragom. Taj višak se podrazumeva; […]
Trećeg aprila 1930, poslednjeg meseca svoga života, Vladimir Majakovski, pesnik i revolucionar, usni onaj isti san koji sanja svake noći, već godinu dana. Sanjao je da se nalazi u moskovskoj podzemnoj železnici, u vozu koji je jurio sumanutom brzinom. On je bio fasciniran brzinom, zato što je voleo budućnost i […]
“Bili smo imažinizam, kubizam, tajni skupovi i sekte koje sad štuju lakovemi univerziteti. Izmislili smo izostavljanje interpunkcije, izbacivanje velikih slova, strofe u obliku golubice aleksandrijskih bibliotekara. Pepeo, trud naših ruku. I živu vatru našu veru“. Ovim stihovima, mnogo godina posle te vatre, Borhes se prisećao iskustva avangarde s početka dvadesetog […]
Jedne avgustovske noći 1936, u svojoj kući u Granadi, Federiko Garsija Lorka, pesnik i antifašista, usni jedan san. Sanjao je da se nalazi na pozornici svog putujućeg pozorišta i da peva ciganske pesme, prateći sam sebe na klaviru. Beše obučen u frak, ali je na glavi imao mazantini sa širokim […]