Jasan Pogled
Humanizam U interesu primene državnog života na svim područjima čovečnosti koja se sve više razvija, naređujemo izgradnju autobusa – mrtvačnica i njihovu institucijalnu primenu; vlasti, odnosno proizvođača upućujemo da vozilo izgradi u što kraćem roku i da ga uključi u upotrebu. Autobusi se moraju proizvoditi u uobičajenim dimenzijama. U autobusu […]
„Teorija” i teorija Razlika između „teorije” i teorije jeste kao i između pitanja i problema, ili između dosetke i misli. Dosetku ima novinar, misao pesnik. Pitanje ima političar, ili bankar, problem ima onaj koji je dospeo u egzistencijalne teškoće. Razlika između „teorije” i teorije nije u tome što je “teorija” […]
Čontvarijev veliki kedar There’s a tree of many one, kaže Vordsvort: ovde je drvo, jedno od mnogih. Isto kao i ostalo drveće, ali je ovo drvo neponovljivo i jedino u sjaju svoje individualnosti. Ono što je ranije bilo najvažnije, apsolutni duh, koji je uvek i svuda bio i biće i […]
Direktni moral i loša savest – 7 Dve hiljade petstogodišnje mišljenje Evrope, drugačije rečeno njena filozofija, opet drugačije rečeno njena ideja kojom usmerava svoj život, i konačno njen ideal besmrtnosti u odnosu na baštinu je razvodnjen i zbrzan, čak je privremen i improvizovan, samovoljan i provizoran. Baštinom se naziva verodostojna […]
Direktni moral i loša savest 6 Teorija informacija polazi od toga da je čoveku sa stanovišta informacija neophodno brzo i kratko, obuhvatno i iscrpno, bogato i precizno obaveštenje u modernoj ekonomiji, u bankarskim i političkim, vojnim i medicinskim stvarima, u policiji, u zbivanjima vezanim za književnost i umetnost. Pretežni deo […]
Direktni moral i loša savest 4 U istoriji pobuna usledio je obrt u vremenu koje se ne može pobliže odrediti. Možda se to zbilo oko Dekarta, možda ranije, ili nešto kasnije, u svakom slučaju obrt je nesumnjivo postao prepoznatljiv po onom drskom tonu kojim su se ne mnogo potom koristili […]
Direktni moral i loša savest 3 Prvo delo krize je Kritika vremena Sjerena Kjerkegora, iz 1845. godine. Smisao studije je da danas ne živimo u svakidašnjoj krizi, koja traje od početka vremena, i koja je već normalno stanje čoveka. Ova kriza danas i ovde je izuzetna i jednokratna, apsolutna i […]
Direktni moral i loša savest 2 Reč svet se koristi u dva smisla. Prvi smisao je grčko kosmos, drugi je mesto gde živi čovek, ali mu to nije dom. S prirodom, odnosno s kosmosom, kao što se kaže, nema naročite nevolje, čak ni s vrućinom, s mrazom, s poplavom, sa […]
Direktni moral i loša savest 1. Čovek nigde dospeo nije. Ko je netaknut, on je neobrazovan, ko je obrazovan, on je korumpiran. Pred netaknutim treba poreći obrazovanje, pred obrazovanim treba poreći netaknutost. Čovek nigde dospeo nije. Uopšte se ne bih mogao složiti s tim da to neko pripiše prinudi sveta […]
Mađarski Hiperion DVADESET SEDMO PISMO Možda sada već razumeš zašto sam govorio o opasnosti osame. Lako je tamo dole. S kakvom se stvarnošću tamo čovek boči? Stotina nema takvu težinu kao ovde jedan. Teško se u ovim mislima ne slomiti. I sem Bešenjeija ima dovoljno primera. Ako stignem samo dovde, […]