Jasan Pogled
I na dnu sna su snovi. Ja svake noći želim U vodama se tamnim izgubiti, što me čiste Od pleve dana, ali ispod te vode iste Što pretposlednje Ništa spremno će nam udeliti Još neko gadno čudo na sivom dnu biti mora. Može to biti ogledalo sa odrazom moga lica, […]
Tamerlan (1336. – 1405.) Moje carstvo je od ovoga sveta. Tamničari, tamnice i mačevi ispunjavaju naređenje koje se ne ponavlja. Moja poslednja reč je od gvožđa. Čak i skriveno srce ljudi što nikad ne čuše za moje ime u svom kraju dalekom – poslušno je oruđe moje volje. Ja koji […]
Znam da sam izgubio toliko stvari da ih ne bih mogao izbrojati i da su ti gubici, sada, ono što je moje. Znam da sam izgubio žuto i crno i mislim u tim nemogućim bojama kako ne misle oni koji vide. Moj otac je umro, a uvijek je pored mene. […]
Kada ponoćni časovnici rasipajuvelikodušno vreme,otići ću dalje nego Odisejevi najbolji veslačiu predeo sna, nedostupanljudskome sećanju.U tome potopljenom predeluotkupljujem stvari koje nisam potpuno razumeo:trave iz jednostavne botanike,nešto raznovrsnije životinje,dijaloge sa pokojnicima,lica koja su u stvari maske,reči veoma drevnih jezikai ponekad stravu nesravnjivusa onom koju nam može pružiti dan.Biću svi ili niko. […]
Od svoje sam majke nasledio sklonost ka pripovedačkoj mešavini fakata i legende. D. K. (1983) Nabujala kišologija ušla je gotovo u sve pore piščeva života i djela, osvijetlila mnoge dotad zanemarivane aspekte i proanalizirala temeljne odnose autora s inim stvaralačkim svjetovima i opredjeljenjima. Autorov vlastiti prinos tim i takvim tumačenjima […]
Harold Blum: Borhes, Neruda i Pesoa – hispanoportuglaski Vitmen [3] Niko u zapadnoj književnoj tradiciji nije tako silovito potkopavao ideju o besmrtnosti književnosti. On vraća čitaoce na svoj početni motiv za građenje metafore, za željom da bude drugačiji i da se pronađe na nekom drugom mjestu, za izborom da postane pisac. Nesuđena […]
Harold Blum: Borhes, Neruda i Pesoa – hispanoportuglaski Vitmen [2] Iako, kod Borhesa, lavirint u suštini predstavlja šaljivu sliku, njegov dublji smisao je isto toliko mračan kao kod Kafke. Ako je cijeli kosmos jedan lavirint, onda je Borhesova osnovna koncepcija vezana za smrt, ili, ako posmatramo život iz Frojdovog ugla, mit o […]
Harold Blum: Borhes, Neruda i Pesoa – hispanoportuglaski Vitmen[1] Može se reći da hispanoamerička književnost dvadesetog vijeka, možda i bogatija od sjevernoameričke, ima tri osnivača: argentinskog pripovijedača Horhe Luis Borhesa (1899-1986); čileanskog pjesnika Pabla Nerudu (1904-1973); i kubanskog romanopisca Aleha Karpentiera (1904-1980). Iz njihovog okrilja izašlo je mnoštvo velikih pisaca: romanopisci poput […]
Iz Priručnika fantastične zoologije (Horhe Luis Borhes i Margarita Gerero) Kugla je najravnomernije čvrsto telo, jer su sve tačke na površini podjednako udaljene od središta. Zbog toga, a i zbog sposobnosti da se okreće oko svoje ose ne pomerajući se s mesta i ne prekoračujući svoje granice, Platon (Timej, 33) […]
Srednji vek je Svetom duhu pripisao sastavljanje dveju knjiga. Prva je, kao što se zna, Biblija; druga, vaseljena, čija su stvorenja nosila u sebi i nepodobna saznanja. Da bi se ovo poslednje razjasnilo, priređeni su Zbornici fiziologa ili pak zverinjaka. Iz jednog anglosaksonskog zverinjaka sažimamo sledeći zapis: Takođe ću govoriti […]