Kroz park, brzim hodom, po čvrstom dogovoru.– Pa pričekaj malo! – buniš se.– Pa rekli smo brzi hod – durim se.– Ali to je prebrzo! – opet se buniš.– Ali ja ne mogu sporije – opet se durim.– Pa uspori malo! – buniš se.– Pa kako da usporim – durim […]

Bilo bi lijepo kad bismo živjeli na selu.Da to bude pravo seoce, nekoliko bijelih kućasa crvenim krovovima.I raštrkano ovčije stado.Šljivik, okrečena stabla, pjetao-ratnik.Bunar, košnice, njivica ustalasane zemlje…– I šta još? – pitaš, a krofnice zamirisale.– I jedan veliki drveni krevet, sav izrezbaren, u šarama,za bračne drugove…– Onaj sa golubovima iznad […]

– Sjećaš li se onog mog zrna?– Sećam se.– Znaš da sam ga našao.– Stvarno?– Stvarno.– A gde je bilo?– Tamo.– A gde tamo?– Tamo, među tvojim zrnima.– A šta će tvoje zrno među mojim zrnima?– Ne znam. Možda mu je bilo strašno samom, pa samo iotišlo.– Pametno neko zrno.– […]

Bla, bla, bla…Bla, bla, bla, bla…Bla, bla, bla, bla, bla, bla…Pa onda rafali smijeha.Pa pojedinačna paljba.Otegne ti se telefonski razgovor kao gladna godina…Kao što onaj užički mudrac i poeta reče:Da pričaš na struju, cijeli svijet bi sjedio u mraku.A ja stigao do Himalaja.Popušio punu kutiju sa šerpasima, iskapio čuturu.Pomuzao cijelo […]

A kad ja zagrmim!Čuje se odavde do Nikšića.A ako ima neka gugutka na visokoj grani,polomi se grana, gugutka padne.Razlete se crijepovi sa krovova najdaljih kuća.Svaki listak na onoj japanskoj trešnji stravom zatreperi.Čašice i tanjirići u kuhinjici zacvokoću.Da ne govorim o mrtvacima.Ruža stablašica se poguri kao bakica.Riknem, kao Zevs.Treba mi moj […]

Umiješ da se razljutiš, usplamtiš kao biberovo zrno.Zavarničiš kao one žice dalekovoda kad se taknu u oluji.Naučio sam da se sklonim pod krošnjicu suzdržancije.To je, valjda, ta tolerancija…I ne znam zašto od komarca prave magarca…Kad se razvedri i utiša, izađem ispod krošnjice.Sobica miriše na barut.Izlaziš iz rova smalaksala kao talasić.Volim […]

To ti je srpska sijesta.Poslije pasulja sa koljenicom.Novine ispadnu iz ruke i otisnem se nekuda, na maloj barci.Kroz prozor uleti muva.Zunzaranje ustalasa vodu, zadrmusa barku…Odškrinem desno oko.Vidim kako uzimaš muholovku.Čujem i kako namičeš zavjesu.Pa se ponovo ukrcam na malu barku.Ljuljuškam se po plavom nebu… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja […]

– Danas su Blagovesti – kažeš, a razmičeš zavjesu da namjutro uđe.Žmirkam, zgodilo me sunašce pravo u oko.Lijepo je kad ti to tako objaviš.Pristoji ti.To je dobro jutro.Ne bih tu ja ništa dodav’o… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo

Jednom ćemo da odemo na Moravu.Kao pravi ribolovci.Da čekamo strpljivo na obali rijeke.Pa kad struna zadrhti, da znamo šta nam je činiti.A ima i ono zvonce što prene iz dubokog zamišljaja.Prolazi vrijeme, otiče Morava…– Šta će biti za ručak? – pitam, tek da bih izronio.– Riba – kažeš, tek da […]

Cilikne nešto u kuhinjici kao zvonce.Mora da je kašičica dok razmućuješ med u čaši.Onda zvecne kao praporac.Mora da uzimaš crveni ibrik.Pa klikne.Mora da uključuješ ringlu.Onda tišina. Duga tišina…Pa žubor kao potočić.Mora da voda vri.Čekam da uđeš.Ne ulaziš.Zakuvavaš kafu.Čujem i kako šoljicu stavljaš na stočić.I onda ništa ne čujem…Znam da nećeš […]