Volimo tamo da svratimo.Kad se u kasno ljeto vraćamo s mora.Sa visoke terase gledamo kukuruzno polje.I bijele prikačene oblačiće.Ovčice koje pasu po nebu.Pirka i hladi.Tada, uglavnom, ćutimo.Stigne nas slatki umor.Ti razmišljaš o ljetu koje još traje.Ja razmišljam o jeseni koja dolazi… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja […]

Očistim peć.Istresem pepeo.Nacjepkam za potpalu.Unesem.Stavim kockice, ukrstim.Zatvorim vratanca.Čekam.Čekam.Čekam.Čujem te kako otresaš snijeg.Skačem ispod ćebeta.Potpaljujem.Evo mi vatrice! Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo

Sjedoh i ja na sanke!– Čvrsto se drži – kažeš i otisneš se kao kočijašu vesternu sa Apačima.Dobro je što me ne vidiš kako skapavam od straha.Upravljaš sankama kao pilot.Kočiš na dnu staze, kupaš nas sniježnom prašinom…– Kako je bilo? – pitaš, a oči ti razigrane.– Nije loše – kažem, […]

Odemo ponekad u onu malu, bijelu, na brdu.Ne u ovu veliku, turističku, u parku, šarenu kao šećerlema.Uzletimo, kažem, do one male bijelešto je sletjela na brdašce kao leptir.Dok se do nje ne stigne, može da se sriče molitva…Može i da se recituje poezija, u sebi.Ko šta voli…Može i o svemu […]

Dva žiška u tami.Kad se sve smiri, kad zamiriše noć, pred tvojom kućom…Zapališ, da mi praviš društvo.Zagrcne te dim.Punim se milinom.Nadimam se kao balon.Da se nijesam uplašio da ne odletim,ne bih ostavio cigarete… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo

Završim na ivici.Lelujam iznad ponora kao hodač po žici…Plaši me visina.Na dnu: divlje vode, oštre hridi…Prebaciš mi ruku preko grudi.Bilo je krajnje vrijeme.Da me nijesi uhvatila, pao bih sa kreveta… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo

Kad li ćeš ti završiti na mom jastuku…Zašto hrlim ka tvome?Tvoja kosa mi prekrije lice.Šašolji u snu.Zašto li hrlim tvome jastuku?Penjem li se to na mali mirišljavi splav da me voda ne odnese… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo

Veliki je izum džep.Mračno skrivalište može biti i topla loga.Tako jednom šetamo, a snijeg kao brašno.Sipa li sipa…Drveće visoko, nebo se spustilo.Pričam, slušaš.Tvoja šaka u mom džepu, gola.Škripucaju koraci, ostaju tragovi.Male stope, stope malo veće…Povremeno se osvrnem.Pa skinem rukavicu… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo

– Sjećaš li se onog svog rančića oker boje, kožnog…ne znam je li to oker, onaj… znaš?– Znam, znam. Zašto?– Onako, pade mi na pamet…– Rančić ti pade na pamet?!– Sanjao sam, u stvari, kako si stavila rančić na leđa,pretvorila se u djevojčicu i pobjegla…– Svašta ćeš ti sanjati…– Pa […]

Mogli bismo do zlatnog Peka ili do Rasine,Rasina je bliža.Tako sam pomišljao tog jutra dok sam otvarao novinena onoj hoklici.Kad dođeš sa pijace, počeću da te ubjeđujem…Kupimo šator za dvoje na akciji,vreće za spavanje već imam…A i posude za ispiranje zlata mogu se pronaći na oglasima…Vjerovatno.To bi ti mogla da […]