Nabasam slučajno na nju.Kad sam jednom čeprkao po tvojim fiokama tražeći,valjda, uzbuđenje.Dešava se to, kad obuzme praznina…Našao, pa zagledao.Na fotografiji ti, pored – niko.Odsječeno.Ne volim da razmišljam o tome.Uostalom, ne volim fotografije.Ponekad ništa ne volim.Ponekad se pitam – šta radim ovdje…I šta će ta fotografija u tvojoj fioci…Onda je vratim […]

Nekad smo imali bijelog jugića.Vozikali se kuda nam duša ište.Vrtjeli se točkovi kao ringišpil.Kad smo prodali jugića, priznao sam ti da sam kratkovid.– Jesi li ti uopšte video kuda voziš? – pitaš me dok seprimičeš.Pa me pritjesniš na fotelji.I šta sam mogao da kažem?Ni tebe nijesam vidio dok mi se […]

Rekoh već: neke istine se ne pričaju čak ni u istinitim pričama.No, kad mi zašumi vrući tuš nad glavom, i kad me srsi spopadnukao mravi, sjetim se.Nije to za priču.Ali, ima toga.Tuš-kabinica ponekad zaliči na špajz.Na poličicama se svašta nađe.I ne zna se šta je slađe.Ono na gornjoj ili ono […]

Imaju one grebalice-prevarice što ih pokatkadkupiš na trafici.Znaš da je prevarica, ali grebalica je grebalica.Jedna od najljepših prevarica u običnim životima.Volim da ti kupiš.Računam – srećnije si ruke.Uglavnom – ništa.Ali se nekako nadam.Jednom si izgrebala hiljadu dindži, pa smo naručilisladoled u „Švajcariji”.Sladoled lijep, nebo lijepo, ljudi nekako – lijepi.Ima tih […]

Oni staromodni, slani. Nekad ih zvali – grisine.Krc, krc, krc…Krc, krc, krc, krc…Krc, krc, krc, krc, krc…Krc, krc…Krc…I sve tako…Ti: Krc, krc!Ja: Krc, krc, krc!A odužilo se ono što gledamo na televiziji.Kad grickaš štapiće, obično čuješ onoga do sebe.Samom sebi ne smetaš.Ti slušaš mene, tebe slušam ja.I ako se tako […]

Ponekad tako krckam ti orahe.Obično uoči rođendana i raznih prazničnihi neprazničnih prigoda.Uglavnom su lako lomljivi, ali zadese mei sitni mrki koštunjavci.Stežem krckalicu snagom svom, propisno se namučim.Teško je razbiti te tvrde lobanjice.Kad krcnu pod naponom, ljuske se razlete.Pokunjim se, valjda ne vidiš.Mada, imaš oči na leđima.Čudo si ti.Pomučim se oko […]

Budi nas tvoj alarm.Telefonska dosadna zavijalica.Zapravo, budi tebe.Ja sam i prije alarma budan.Pretvaram se lukavo da sam prespavao alarm.Volim da me budilica poljupcem budi… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja, Kraljevo

Ti sve okitiš, meni ostaviš lampice.Kačim ih po plafonu, lijepim papirnom trakom.Vijugam li vijugam, pravim kerefeke.Blagi zaokreti, pa nagla skretanja.Ti mutiš, sjeckaš, rendaš.Posao je gotov taman kad me propetog na stočiću zabole leđa.Svečano stavljam utičnicu.Zatrepere žmirkave lampice.– Baš je lepo – kažeš, a u očima ti namiguju varnice.Pa sjednemo na […]

Dugo sam živio u ubjeđenju da ne volim bombone.Često kupiš one majušne, čokoladne i saspeš ih u staklenučinijicu sa poklopcem.Kuglice zamamno zadobuju, a tebi se malčice usna razvuče.Ja – ništa.Trpim, koliko je u mojoj moći.Pa onda otvorim, uzmem, zatvorim.I opet otvorim, uzmem, pa zatvorim.Pa još jedared otvorim, uzmem, zatvorim.I onda […]

Zagledam se jednom u pješčani sat.Okretao-obrtao.Iscuri silno Božije vrijeme.Kako sipi pijesak, tako nešto u meni sipi.Sipio sam toga dana do mile volje.Kao da kiša sipi.Kao da sipi po dalekom ostavljenom šljiviku.Kao da sipi po zaboravljenoj lozi u brdima, iznad mora.Kao da sipi po šeširu slijepog šeširdžije.Kao da sipi po otvorenoj […]