Čovjekoliki se odvajkada ogledaju u krivom ogledalu. Ono im nakaznosti isporučuje kao vrline. Pravo ogledalo su razbili i pritisli kamenom još onda kad ih je zaskočilo zlo koje se oglednulo. I oči drugoga su im kao krivo ogledalo. Još odonda kada su se nakapale sjemenom grdila. Čovjekoliki zlobom gledaju, u […]
Tag: Boris Jovanović
Bog u birtiji – Obraz
Koliko li je puta iskrpljena ta krpa i šta sve tom krpom nije iskrpljeno… I opet je krpe. I opet njome krpe. Kao da čovjekoliki nemaju ništa milije od zakrpljenog i ništa važnije od krpljevine. Nema mjesta na kome im nije ono što može biti samo na jednom mjestu. I […]
Bog u birtiji – Njiva
Kad se zagledaš u dlan-takva otprilike.Ima i takve brazde.Linija života, linija zdravlja, linija sreće.Iznad udoljice dlana-breščić.Nad breščićem-kućica.Na kućici-dimnjak.Na dimnjaku-ptica.A iznad-cijelo nebo.I potok, sad iznad, sad ispod, nije ni važno.Ko je ubio pticu na dimnjaku, taj je dovršio i ostalo.Njiva se ulegla, postala jama.Čovjekoliki jamari gledaju u jamu.Uzvratiće im pogled njiva […]
Bog u birtiji – Nježnost
Nježnost Čovjekoliki se ne stide od sramote. Stide se od nježnosti. Čini im se-latica ih žulja, pa je sabijaju pod najteži kamen. I gaze i pritvrđuju da im ne probije kameni oklop. Ponekad im je teža od stijene pod kojom su rođeni. A nikako da olakša, da stovare laticu i […]
Bog u birtiji – Njegoš
Njegoš Postoji li i jedan jedini kamen u kamenom leglu koji nijesi obesmrtio i kojim te nijesu kamenovali… I postoji li ijedna smrt kojom te čovjekoliki nijesu usmrtili… I postoji li gore usmrćenje od ovoga što je tebe snašlo… Iako si vječan. I što li im opraštaš kad si još […]
Bog u birtiji – Nebo
Nebo Još malo im neće ni trebati. Sve što imaju oposle na zemlji. Odrekli se svega što je svezano za nebo. Vele čovjekoliki: to im je višak. I još vele: to je jedini višak od kojeg glava zaboli. Ako im nebo prokaplje kišom-opsuju kišu. Ako ih umije suncem-spopadne ih zlovolja. […]
Bog u birtiji – Narod
Narod Oni kad se zgomilaju, pa još ozvijere, misle da su narod. Tako čovjekoliki u ime naroda satiru narod. Tako im je satiranje svog naroda postalo dokaz sopstvene narodnosti. A dokaza im nikad dosta. A što je više narodnih dokaza, sve je manje dokazanog naroda. I stalno fanfaraju nekakve narodne […]
Bog u birtiji – Nada
Nada Još samo da nju dokrajče i biće svoji na svome. Samo da još izbace i taj kamičak iz cokule kojom gaze lice svijeta. Žulja ih, mada je gotovo i nema. Kada je sasvim zatuku, čovjekolikima će biti potaman. Jer kako, o kako, uživati u žuđenom beznađu, kad je, može […]
Bog u birtiji – Morača
Najrađe bi je prodali đavolu, ali poneko se još pita. Najrađe bi joj popili vodu, pomalo se otima, pa ustuknu. I sva bi joj sela čovjekoliki sravnili, tako im se hoće. Još malo će i sama od sebe popadati. Više i nema krovova koji se dime. Možda ima jedan. Onaj […]
Bog u birtiji – Mit
Mit Razmitologizovali se skroz-naskroz. Razmagnetisali se-dibidus. Čovjekoliki bez mita-muva bez glave. Demistifikovali se-mortale. Eno ih sad-skakuću na jednoj nozi. To im nacionalna zabava. Kad nanjuše mit u nekoj rupi, nahuškaju jamare-razmitologe. Pa udri po mitu kao po guji-potajnici. Tek kad kamenuju mit, osjete nepodnošljivu lakoću postojanja. Naduju se od nje, […]