Jasan Pogled
Ludilo Bio je jednom jedan ludi Momčilo što je jeo zemlju i skakao da dohvati nebo. Bila je i jedna luda Bisa, prava-pravcata furija, što je ulijetala u varoške kuće i zavirivala pod svaki poklopac. Bio je još i ludi Joza što je onda plakao i krckao orahe na očevom […]
Eno pajaca naturio obrazinu, pa bupnuo u njihovu varoš. Okupio čovjekolike obučene u ljude, pa logorejiše o ličnostima i ljudima. Čovjekoliki orgazmično pjene, pozdravljaju obrazinu ličnosti. Dugo su ga i željno čekali. Još od onih vremena kad bijaše došao onaj sa najboljom maskom. Kad ovome što je sad došao zderu […]
Let Odavno tresnuli. Izgubili moć. Kojeg ne prizemlje, ubiju u letu. Ko se prizemljen vine, ne daju mu da sleti. Postave bodlje na svaku granu, na svaku tarabu. Jadni letač, letom se ubije. Pukne o zemlju, čovjekoliki prituku. Utabaju mu jamu, pritvrde kamenom. A ako i letiš, leti po pravilima. […]
Krst I krst raspeše na krstu. Pa se prekrstiše znamenujući crno raspeće. Krste se i danas pred raspetim krstom. Kad su krst iznijeli na golo brdo i pribili ga na krst na brdu, završili su posao. Prije posla su opljunuli dlanove kao pravi akcijaši. Nakon posla su se prekrstili, pa […]
Knjiga Šarene se kao šarene laže na šarenom vašaru. Svuda su čovjekoliki metnuli poneku šarenicu. Ne bi li popunili sve jame. Ne bi li zatisnuli sve škripove. Ne bi li začepili sve ponore. Ne bi li potkočili sva klackališta. Ne bi li zazidali sve vidikovce. Ne bi li prejeli svaku […]
Junak Ničega među čovjekolikima nema koliko gnjilih priča o sopstvenom junaštvu. Kad se grunu u junačka prsa, planine se pomjeraju, a šankovi zazveče. Oči im junački iskolače, gotovo bljucnu po astalu kao živa jajca. Junak ima junački pedigre sve do tamo onog junaka nad junacima. Vise im sablje i muda […]
Jovan Onaj Jovan je došao odnekud i donio lijepu duvankesu od jarećih muda baš nabijenu mirišljavim dukatnim duvanom. Onaj Jovan je bio prvi Jovan u tom i tom selu, među tim i tim čovjekolikima. Selo se danas zove Jovanovo selo, a i oni se po njemu zovu. Onaj Jovan se […]
Kad se s njim uporede, čovjekolikima lakše. Kad mu čačnu gnojne rane, pođe im na boljitak. Kad su Saveji i Haldeji, a on Jov, namiri se račun. Kad im se prikrade-pokradi Jova. Kad bi nešto da urvaju i spale-urvaj Jovovu kuću, spali Jovovu štalu. Kad im se baš priubija-pobi Jovovu […]
Od iskona, do dana danjega. Tako kažu čovjekoliki, a ne znadu ni šta je juče bilo. A danas im je ponajmanje bitno. Mi smo, kažu, od iskona bili neko i nešto. A iskon im se prepriječi u dušniku kao riblja igla. Pa ih davi iskonski. Iskašlju iskon, razmažu ispljuvak. Iskon […]
Stalo im do njega taman koliko do lanjskog snijega. Baš im svejedno kako ih vabe i šickaju. Kad napnu pamet, čovjekoliki obično kažu: Zovi me i lonac, samo me nemoj razbiti. Onda se dive sopstvenoj krilatici koja oblijeće naokolo kao muva. I sve im tako-zunzarasto. Prazni lonci zveče, a oni […]