Kad ti pričam o gorštacima, ti ne slušaš. Mislim, slušaš, ali ne čuješ. O hajdučkim konacima i glavosjecima. O sabljama u krvi, o barutu. O prisojima, osojima, nemanjićkim vinogradima, grobljima, junačkoj sreći. O guslama i korotnim maramama, o zmajskim jamama. O moračkim urvinama i vrletima. O krvavom mjesecu, o onome […]

– Ti si ova u bijeloj haljinici, drugi red treća slijeva?– Koja?– Pe evo, ova.– Ova u bijeloj haljinici?– Ta.– Što misliš da sam ta?– Pa tako…– Što, pa tako?– Pa…eto…tako, kako što tako?!– Pa objasni, je li problem da objasniš?!– Pa tako…mislim…– Pa baš ne ličim!– Pa…meni ličiš!– Ova […]

Sad zamisli želju, zamisliću i ja.Zatvori oči dok zamišljaš, zatvoriću i ja.Otvori oči kad ti kažem.I ja ću otvoriti.Sad otvori oči…Je li ti se želja ispunila?Meni jeste… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja, Kraljevo

Zamisli i bunar.Naš bunar, naša voda…Nagnemo se, a u dubokom oku naša lica.Naježiš se od jutarnje jedrine…Dodirnem ti golu nadlakticu.Vitlom izvlačiš kofu, u dubini zazvoni…Prignem se i raskoračim, pripremim pregršt…Pa izlaziš iz zamišljaja kao bunarska voda iz dubine…Umijem se vodom iz našeg bunara… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač […]

A sad zamisli vinograd… Možeš li da zamisliš? Iznad mora, uobručen bijelim kamenom… Kao dlan, ispod sunca. Pa nabreknu zrna. Pa brecaju grozdovi… Pa nas obliva znoj i milina. Puno-punano i u korpama i u buradima… Pa vino zovne iz podrumske tmuše. I siđemo bosi… Stopala ozebu. Izađemo iz sna […]

Šta misliš kako bi bilo kad bismo imali voćnjak…Jabučar ili šljivik…A može i jabučar i šljivik.A može i od svega pomalo…Višnja, trešnja, kajsija, dunja. Kruška.Pa kad se ospe cvijetom…Pa kad pčela krene.Bijeli se, iznad njega se plavi…Zavrnemo rukave, milujemo voćke.Nabereš punu kotaricu, pa izađeš iz sna…A crvene jabuke se oko […]

Ćutim. Ćutiš. – Do kad ćeš da ćutiš? – pitaš, pa zaćutiš. Ćutim… – Misliš li još dugo da ćutiš? – opet pitaš, pa zaćutiš. Ćutim… Gledam te ispod oka kako ćutiš. Baš lijepo ćutiš. Htjedoh reći, lijepa si i kad ćutiš. Nastavih da ćutim… – Još si ljut? – […]

Jednom je jedna mala ptica sletjela na našu žicu za veš. Okretala se, obrtala, skakutala. Sjedio sam na hoklici ispod žice i posmatrao ptičicu. Pomislio sam: Moram da pročitam nešto o pticama. I još: Lijepo bi bilo posvetiti se pticama… Pa onda: Sramota je koliko malo znam o pticama… Vraćaš […]

Postoje neke nebitne važne stvarčice.Recimo – dugme.Dugme ti je kao život.Podrazumjevajuća mala okruglina koje se sjetiš kad je izgubiš…Pa pomisliš: Kako ću bez dugmeta?Ili: Morao sam da pričuvam ovo dugme.Pa još: Da sam ga na vrijeme pričvrstio, bilo bi na svom mjestu.A dugo se klatilo, moljakalo, kao gluvo zvono…Zato volim […]

Dođe mi da te zovnem i da ti kažem:– Budi tu i slušaj…A ti bi rekla:– Evo me, šta da slušam?A ja bih rekao:– Slušaj kako moje sporo pero pijucka mastilo…A ti bi se ovlaš začudila.A ja bih nastavio:– Čuješ li kako je žedno?A ti bi se upinjala da čuješ.A […]