Ne­ki­ma da­le­ki­ma to je bes­ko­nač­no oteg­nu­ta si­je­sta. Oni­ma što pro­vo­de spa­ru­ška­ne uže­gle da­ne u la­žnoj hla­do­vi­ni som­bre­ra. I ne raz­mi­šlja­ju ni o če­mu ona­ko oša­mu­će­ni zun­za­ra­njem de­be­lih mu­va i mr­ša­vih da­na. Na­ma je to – ži­va do­sa­da. Ako smo po­et­ski na­dah­nu­ti on­da je to – do­sa­da ži­va. I ne­ma ve­ze […]

Ovo u na­slo­vu što mi se ona­ko slu­čaj­no, sa­svim nad­re­a­li­stič­ki, oma­klo kao bre­to­nov­ska vi­zi­ja ko­nja ko­ji ga­lo­pi­ra na pa­ra­daj­zu, na mon­te­ne­grin­skom, ja­mač­no nad­re­a­li­stič­kom je­zi­ku, pi­še se kao-bo­lji­tak. Da­kle, sva­ki bo­lji­tak je za­pra­vo nad­re­a­li­stič­ki krik, na­rav­no, ka­ko to i na­la­žu nad­re­a­li­stič­ki ma­ni­fe­sti, ute­me­ljen na pre­vo­đe­nju svi­je­ta ma­šte i ko­šma­ra u svi­jet […]

Na­slov ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa Fa­hre­tom Ja­hić, pa sa­mim tim ni sa L(ij)epom Bre­nom. Nje­nu mu­zi­ku do­sad ni­je­sam slu­šao, a sva je pri­li­ka da ne­ću ni ubu­du­će uko­li­ko sa­ču­vam (a sva je pri­li­ka da ne­ću) ma­kar ze­ru zdra­vo­ga ra­zu­ma. Ni­je­sam sklon ni pre­tje­ra­no du­gim no­žur­da­ma ni pre­tje­ra­no krat­kim suk­nji­ca­ma, a […]