Ne znam kad smo si­šli, ali znam da je­smo. I znam da smo ta­mo gdje smo jed­nom si­šli. I či­ni mi se da će­mo tu, gdje smo jed­nom si­šli, osta­ti još za­du­go. Slu­tim i da su oni ko­ji su nas ta­mo, u to mr­či­li­šte do­ve­li, sa na­ma. I ne­što mi­slim […]

Da je, recimo, pao snijeg, valjalo bi razmišljati o prvom snijegu. O tragovima u snijegu, o prtinama i smetovima, o brdima pahuljastih kristala koji ne traju dugo, ali umiju da traju lijepo… Da je, recimo, pao snijeg, rauzmišljali bismo o zvjerkama, o ljudima, o ljudima-zvjerovima, o zvjerovima u ljudima, o […]

Vo­li­mo blat­nja­ve ba­ri­ce i tu ne­ma li­je­ka. Kao da nam je, Bo­že mi opro­sti, Pe­pa-pra­se rod naj­ro­đe­ni­ji. Uosta­lom po­la­ko, ali si­gur­no, gu­be se raz­li­ke, sve vi­še li­či­mo na ono, a sve ma­nje na se­be. Mo­der­na vre­me­na, šta li, bri­šu de­mo­di­ra­ne raz­li­ke. Čo­vjek me­đu lju­đi­ma, pro­sto-na­pro­sto, ne­ma šta da tra­ži uko­li­ko […]

Još od onih da­na, a bje­še to pri­je no­ve, a na po­čet­ku Mi­la­ši­no­ve ere, na­stu­pi­la su sto­mač­na vre­me­na, a u skla­du sa vre­me­ni­ma i pro­ble­mi, uglav­nom, sto­mač­ni. Ma­li džem­pe­raš op­sjed­nut sto­ma­kom kre­i­rao je vri­je­me u skla­du sa svo­jom op­se­si­jom i, lo­gič­no, stvo­rio je sto­mač­nu eru, a u skla­du sa erom […]

Znaš li ti uop­šte šta `oćeš ili sa­mo znaš kao i sva­ka za­dr­ta dan­gu­ba, šta ne­ćeš? Ili ti ta­kav ka­kav si-ni­ka­kav, ne znaš ni šta ne­ćeš, a ka­mo­li šta ‘oćeš?! Ili ti je, ta­kvom na­o­pa­kom, sva­ko ‘oću za­pra­vo ne­ću, a sva­ko ne­ću obr­nu­to ‘oću?! Kad bi ba­rem znao šta ti […]

Kada nijesmo u mogućnosti da slijedimo ono što je istina, tada bi trebalo slijediti ono što je najvjerovatnije istina Rene Dekart Šta da sa­ču­va­mo i o če­mu da se sta­ra­mo, oja­đe­ni moj i zdra­vo­ra­zum­ni ze­mlja­če, ka­da su nam uze­li i ono što ni­je­smo ima­li. O ono­me što smo ima­li i […]