Tag: Boris Jovanović

Jasan Pogled

Milo, vrni se!

Zna­mo da ni­je­si oti­šao i da si tu i kad odeš, ali, za sva­ki slu­čaj, vra­ti se, iako ni­je­si oti­šao. Bez te­be, iako si tu, ni­ka­ko ne ide, a znaš to i sam, ma­da ni sam ne znaš šta ti je či­ni­ti u ovim hi­sto­rij­skim mo­men­ti­ma, a sva­ki mo­me­nat u […]

Jasan Pogled

Zrno soli

Kada nijesmo u mogućnosti da slijedimo ono što je istina, tada bi trebalo slijediti ono što je najvjerovatnije istina Rene Dekart Šta da sa­ču­va­mo i o če­mu da se sta­ra­mo, oja­đe­ni moj i zdra­vo­ra­zum­ni ze­mlja­če, ka­da su nam uze­li i ono što ni­je­smo ima­li. O ono­me što smo ima­li i […]

Jasan Pogled

Velikosrpski keramičari

A bje­še, me­đu nji­ma, ma­ni­tua mi, i ne­ka­kvih te­ro­ri­sta-tam­bu­ra­ša, pa te­ro­ri­sta-ba­što­va­na i te­ro­ri­sta-pi­lja­ra, pa te­ro­ri­sta-vje­ro­vat­no di­vljih (a ka­kvih bi dru­go?!)- tak­si vo­za­ča, pa još i jed­na ba­ki­ca (po fe­mi­ni­stič­ki- te­ro­rist­ki­nja), valj­da ke­ra­mi­čar­ka ili tam­bu­ra­ši­ca ili pi­ljar­ka ili tu­rist­ki­nja ili pje­va­či­ca, đa­vo će ga i tu­ži­la­štvo i pra­vo­sud­ni or­ga­ni, zna­ti… Bi­lo […]

Jasan Pogled

Đekna je umrla

Alo, alo… Ne­što kr­či! Da. Ču­jem Vas. Je­sam li do­bio pra­vi broj, za­bo­ga?! Da. Iz­vo­li­te. Mo­lim Vas, sa­mo ma­lo ti­še… Ne­si­gur­nim ko­ra­kom, hik, do si­gu­r­nih pa­ra, je li to, hik, to? Da. Da. Sa­mo ti­še. Dis­kret­ni­je… Dis­kret­no: po­što je glas? Da. Da. Mi­sli­te gas? Shva­tam, shva­tam.. He, he… Po­što je, […]

Jasan Pogled

Dvadeset sedam

Do­sta je i je­dan je­di­ni raz­log da odu. A ima ih mno­go vi­še od dva­de­set se­dam po­sli­je dva­de­set se­dam go­di­na Nje­go­ve stra­šne vla­sti i nji­ho­vog smi­je­šnog po­da­ni­štva. La­ko je na­bra­ja­ti za­što, a pre­te­ško je po­na­vlja­ti-za­to. Ipak, zbog onih ko­ji zna­ju i onih ko­ji ne smi­ju da zna­ju: 1-Za­to što je […]

Jasan Pogled

Treće lice sitnine

Od­bra­ni­mo te­ko­vi­ne! Od­bra­ni­mo te­ko­vi­ne ko­je smo te­kli! Od­bra­ni­mo ste­ko­vi­ne ko­je smo ste­kli, da maj­či­ca ne za­ku­ka! Od­bra­ni­mo, da nam je ne ma­znu, da nam je ne kle­pe, da nam je po­šte­nu i po­dat­nu ne od­ne­su zlim pu­te­vi­ma, da nam je mi­lo­snu i na­iv­nu ne na­ma­me u Be­o­grad ili u naj­no­vi­je […]