Uglavnom zaboraviš da poklopiš šolju čaja tanjirićem.Ponekad zaboraviš i da mi skuvaš čaj.Valjda ponekad svi zaboravljaju.Osim mene. Hm.Filter-kesica mora da odradi svoje.Pet minuta u vreloj vodi.I da je poklopljena.Naravno, pod uslovom da je čaj uopšte spremljen.Nijesam ja baš neko džangrizalo.Mada, znam da sikćem o čaju, kesici, tanjiriću…Posebno volim da zvekećem […]

Gledam je dok pišem ove istinite skaske.Važnije mi je od važnosti da budu istinska istina.Valjda ima još onih kojima je istina važna.Mislim – istinite priče.Elem, gledam šarenu maramu kojom je prekriven moj pisaći stočić.Na šarenoj marami mnogo šarenih šara.Teško je opisivati šarenu maramu.Nijesam ja Tolstoj.Ima i dugačke, ček da vidim, […]

Imam problem sa tim. Mnogo sam drvenast. Teško se to mijenja. Vjerovatno, genetika. Mislim, nijesam baš neki kavaljer. Kad, recimo, probaš novu haljinicu i kad se kao grom iz vedra neba pojaviš ispred mene, pa kad još iznebuha pitaš: Kako mi stoji? A još se popneš na štiklice, a oko […]

Kad gledamo film, ti zadrijemaš.Izaberem, uglavnom, dosadne filmove.Pokrijemo se starim ćebetom, zamrsimo noge.Upinjem se da mu prozrem suštinu.Ti se upinješ da ostaneš budna.Prvo ti se obrve malčice nadignu.Onda se trepavice sljube.I više ne mogu da izdržim.Strašno me nervira.Ujutru pitaš: Kakav je bio film?Odličan, kažem, tek da ti čačnem savjest.Pa još […]

Ima jedan buketić bosioka, tu iznad vrata.Lijepo nam miriše, osobito noću,kad na nas kao tanani plašt pada blagoslov.Ti se malo promeškoljiš i nekako,kad je najgušća noć, svitne ti lice.Tada ti zgodim osmijeh.Srkućem onaj miris bosioka, pa se ušuškam.I osmjehnem se.Kao svitac… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač Povelja, Kraljevo

Kad sam htio da kupim slanik, obeshrabrila si me.Kažeš: Ima prevelike rupice.Vratio sam slanik na pult, pored dražesne prodavačice.Uši mi zabridjele od nelagode.Poslije sam te napao teškom artiljerijom.Bombardovao te svojim izgubljenim gorštačkim ponosom.Pa sam se zarakijao sasvim sam u birtiji.Pa mi se strovalio cijeli svijet.I nijesam htio da dođem kući.A […]

Imamo raznih stolnjaka.Najviše volim one karirane.Kao u starim kafanama.Kad me pitaš: Koji ću stolnjak?Kažem: Onaj karirani.Ti onda: Pa gde baš taj, taj je za svaki dan.I onda bude onaj svečani, bijeli.Pomalo krut, hladan kao snijeg.I onda se gosti raziđu, a stolnjak odleprša.A onda kravimo snijeg.Pirimo jedno drugom vatricu… Boris Jovanović […]

Mi nemamo baštu.Imamo nešto kao baštu.Nije to baš to.Ti si nekada imala baštu.Ja nikada nijesam.Uvijek sam gledao nečije bašte.Uvijek sam onako blenuo u tuđe bašte kao pas.I kad blenem, zadubim se.Da se ne vratiš i ne povučeš me, ostao bih.Poslije ne bih mogao lako da te stignem.Vjerovatno bih cvilio i […]

Postoje one bubice, crvenkaste, sa crnim tačkicama,u rano proljeće, u našem parku, što se kače jedna za drugu.Kao vozić.Kad šetamo, vidimo ih.Toliko ih ima.Ti mi kažeš: Vidi, eno one bubice.Pričam nešto ozbiljno.Pravim se da ih ne vidim.A vidim ih kako se kače jedna za drugu.Ti onda zaboraviš na bubice.A ja […]