Jasan Pogled
Iz knjige Borislava Pekića “Vreme reči”, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Pekić. “Pisci nisu u sukobu sa idealima jednog društva, nego – s njegovom stvarnošću” – razgovor vodio Milisav Savić, “Student”, XXXIII, Beograd 1969. M.Savić: Vaša knjiga “Vreme čuda” po nekim imanentnim porukama, postaje sve aktuelnija. Junaci vaše knjige […]
“Dok osećate stid, nade ima, ili kaverna nije metafora“. – Razgovor Boža Koprivice s Borislavom Pekićem, napravljen za ovu knjigu, koji se prvi put sada objavljuje. (London, 17. mart 1992) B. Koprivica: Borislav (Pekić). Vaše ime može se podeliti na dva imena: Boris + Lav. Lav rođen u znaku vodolije […]
Delovi iz knjige intevjua Borislava Pekića “Vreme reči”, BIGZ 1993, (str. 23-29). “Moje vidjenje književnost” pisano 1983. godine. (…) Nemam poverenja u književne generalizacije (ni u kakve, uostalom), pogotovu ako ih predlažu pisci. U toj skeptičnoj svetlosti valja gledati i na ove moje. Pisac, takodje, može govoriti o svom “književnom […]
Intervju razgovor vodio Zdravko Zima, „Vjesnik“, Zagreb, 1. 2. 1985. Z.Zima: Poznavaoci vašeg opusa najčešće zastaju pred pitanjem kako je bilo moguće da se pisac višetomne porodične sage (“Zlatno runo”) opredijelio za paraliterarni žanr? Mislim, dakako, na vaš poslednji objavljeni roman “Besnilo”, kojim ste postigli velik uspjeh i koji je […]
1. Pojam hronike u Pekićevoj zbirci priča Novi Jerusalim izvitoperiće se pod nabojem gotskog. Upravo ta mračna sila sadržana u podnaslovu Pekićevog Novog Jerusalima, koji žanrovski određuje knjigu, uticaće na priču, obavijajući je velom tajanstvenosti, ukidajući joj svaki vid jednoznačnosti. Naime, fakti u Novom Jerusalimu nemaju konačnost saznajne vrednosti stoga […]
Dekonstrukcija mita u istoriji i istorije u ne-vremenu, razaranje logocentričnih struktura poput: novovekovne filozofije, religije, nauke, ideja progresa itd. najčešće su hipoteze koje čitamo u tumačenjima Pekićevih dela. Međutim, u čitanju njegovih dela ne možemo da zanemarimo istoriju u kontekstu pojma historia, koja jeste mit, onoliko koliko je mit, kao […]
O filozofičnosti Pekićevih književnih dela, njegovim filozofskim i političkim pogledima je već govoreno,1 a kao moralista i pisac-mislilac osvedočen je već od strane svojih savremenika. Ipak, koliko mi je poznato, sa postmodernim, post-strukturalističkim filozofijama njegov opus nije dovođen u vezu, a tu bi vezu trebalo osvetliti jer se i savremena […]
Jedna od osnovnih odlika Pekićeve imanentne poetike je svojevrsna mimikrija dokumentarnosti, neprestano recepcijsko oživljavanje verodostojnosti (Gluščević, 1985, 864; Krnjević, 1985, 853-859; Stojanović, 2004, 110-112). Upravo zbog ove karakteristike pripovednog postupka, ima se utisak da je fantastični prosede u njegovom stvaralaštvu bespravno skrajnut u nemaloj bibliografiji o Pekićevom opusu. Ne možda […]
Pekić se nakon šezdesetosmaških gibanja, odlučuje na povlačenje, let na Tibet, odlazak u London i prepuštanje literaturi, dižući ruke od konkretnog popravljanja svijeta. Neposredno prije odlaska naglasiće da pravi problem književnosti nikada nije o čemu i kako pisati, već za šta i kako živjeti Događaji koji su se zbili u […]
Životno iskustvo? Šta je to što se tako patetično zove životnim iskustvom? Tragovi udaraca i celova? Prepravljene uspomene? Događaji bez reda i svrhe u vreći vremena? Ta, ja sam na dan mog “oslobođenja” – neka mi oproste za ovaj ništavan izraz – bio okrutno izigran od čoveka koji bi prema […]