Jasan Pogled
Velika dvorana bila je osvetljena i vrvela od sveta. U njoj je gospodario hipnotizer. Uprkos svojoj fizičkoj bedi i ružnoći, sijao je i blistao kao vatromet. Smejali su se, aplaudirali i pokoravali mu se … Ljudi su bledeli pred njim. A on je, bukvalno, stvarao čuda. Jednog je uspavao, drugog […]
Bio je vedar i hladan dan. Osećao sam lakoću i milinu u duši, kao kočijaš kome su greškom, umesto bakarnog novčića, dali zlatnik. I plakao bih, i smejao se, i molio bih se: mene, običnog slugu, pre-tvorili su u blagajnika. Nisam se radovao što mi je omogućeno da kradem. […]
Ne verujte tim judama, kameleonima! Danas je lakše izgubiti veru nego staru rukavicu — i ja sam je izgubio! Bilo je veče. Vozio sam se konjskim tramvajem. Meni, kao ličnosti na visokom položaju, ne priliči da se vozim konjskim tramvajem, ali ovoga puta sam bio u velikoj bundi i mogao […]
Bila je ponoć. Uzbuđen i razbarušene kose, Mića Kuldarov ulete u stan svojih roditelja i poče juriti kroz sve sobe. Roditelji se već spremahu da legnu. Sestra je ležala u krevetu i dovršavala čitanje poslednje stranice nekog romana. Braća, gimnazisti, su spavali. — Otkud ti sad? — začudiše se roditelji. […]
Veče. Ulicom ide šarolika gomila, u njoj pijani kožusi i gunjevi. Smeh, žagor i skakutanje. Ispred gomile poskakuje maleni vojnik u starom šinjelu i naherenoj kapi. U susret gomili ide „unter”. — Zašto me ne pozdravljaš? — okomljuje se „unter” na malenog vojnika. — Dela? Zašto? Čekaj! Ko si ti? […]
III Prošlo je nekoliko meseci. Došlo je proleće. S proleća su došli i vedri, svetli dani, kada život nije mrzak i dosadan i kad zemlja prekrasno izgleda … S mora i polja duvaju topli vetrovi… Zemlju prekriva sveža trava, na drveću se zeleni novo lišće. Priroda je uskrsnula i pojavila […]
Bilo je divno avgustovsko veče. Sunce opervaženo zlatnom pozadinom, ovlaš prevučeno purpurnim rumenilom, lebdelo je nad zapadnim horizontom, spremno da se spusti iza dalekih bregova. U vrtovima su već iščezle senke i polusenke, vazduh je postao vlažan, ali je na vrhovima drveća još treperila pozlata. . . Bilo je toplo. […]
I Posvećeno F. F. Popudoglou Groholjski zagrli Lizu, izljubi joj sve prste s izgriženim ružičastim noktima i posadi je na divančić, tapaciran jeftinim somotom. Liza namesti nogu preko noge, stavi ruke pod glavu i leže. Groholjski sede na stolicu pored nje i nagnu se prema njoj. Sav se pretvorio u […]
Izvod iz pisma Antona Pavloviča Čehova bratu Nikolaju. Anton je imao 26, a Nikolaj 28 godina, te 1886. kada je pismo nastalo. Čehov nabraja sledeće osobine koje bi trebalo da posjeduje kultuni čovjek: Oni poštuju ljudsku ličnost i zato su uvek ljubazni, pažljivi, učtivi i spremni da čine za […]
Na terasi raskošne starinske vile Marije Ivanovne Langer, stajali su njena kći Nađa i sin poznatog moskovskog grosiste, Ivan Gavrilovič. Veče je bilo divno. Da sam majstor u slikanju prirode, opisao bih mesec koji je umiljato virio iza oblaka i svojom divnom svetlošću oblivao šumu, vilu, Nađino lice… Opisao bih […]