Jasan Pogled
1. Negde tokom februara – marta 1976, ako me sećanje ne vara, u svom stanu u Rue de Carros, u Bordou, u blaženoj samoći i dokolici, završio sam priču pod naslovom “Grobnica za Borisa Davidoviča”; prilika za slavlje! Sutradan, da, čini mi se to bejaše sutradan, ili kroz dva dana, […]
(fragmenat) On sada ima oko pedeset godina – nikako manje od pedeset, može samo više – živi u izgnanstvu (kao Kundera), piše na svom maternjem jeziku, češkom, slovačkom, poljskom, mađarskom, srpsko-hrvatskom (srpskom ili hrvatskom), možda i na jidišu (mada mi se čini odveć mlad za to), kao da piše na […]
Piše: Gojko Božović Sarajevske sveske 3/2003, str. 399-403. Borislav Pekić: Korespondencija kao život, Prepiska sa prijateljima (1965-1986), priredila Ljiljana Pekić, Solaris, Novi Sad, 2002. Završavajući pisanje pisama iz tuđine, Borislav Pekić je početkom devedesetih izložio i jedno osobeno razumevanje tuđine, svog mesta u svetu i svoje sposobnosti da se na […]
Išao je obalom reke, ka Bakši. U vazduhu se osećao miris ozona pomešan s mirisom već prezrele zove. Sveži su se krtičnjaci crveneli kao kraste. Onda odjednom granu sunce. U travi planuše ljutići. Zamirisa kamilica, polje postade teško od obilja mirisa. Gledao je kako njegov pas grize jagorčevinu, dok mu […]
Probni kamen činjenica Šizopsihologija “Moderna forma fantastike jeste erudicija”, rečeno je povodom Borhesa, ako se ne varam. Ova kratka konstatacija sadrži, međutim, čitavu jednu poetiku moderne literature i, rekao bih, ta je navedena formulacija zapravo temelj celokupne moderne literature. Šta se tom formulom želi reći? Da je vreme izmišljanja prošlo, […]
Jedne jesenje večeri (neka čitalac dozvoli da taj događaj izdvojimo), jedne sasvim obične jesenje večeri (bilo mi je jedanaest godina), bez ikakve pripreme, bez najave, bez nebeskih znakova, začuđujuće jednostavno, banula je u našu kuću Euterpa, muza lirske poezije. To je bio jedini događaj te sezone, jedina svetlost u statusu […]
Piše: Mirko Demić – Uprkos tome što su jednog zvali ”realističnim”, a drugoga ”dokumentarističkim”, iskazivali ste trajan interes za iracionalno, kao neizbežan segment svake umetničke avanture? Kiš: ”Između transcendentne nesaznatljivosti osećanja i takoreći kartezijanske kristalne svesti postoji – najčešće – jedno srednje stanje fantastične (iracionalne) realnosti i realne (racionalne) fantastičnosti. […]
Piše: Milan Milišić Hommage a Danilo Kiš “Svaki je čovjek dužan da na sebe primi bol i muku svijeta i drugih ljudi, da podijeli njihovu sudbinu”. Nikola Berđajev: DUH I REALNOST “A ti Danijele zatvori ove riječi i zapečati ovu knjigu do pošljednjega vremena: mnogi će pretraživati, i znanje će […]
Piše: Mirko Demić Redovno se izvjesna podudarnost između dvaju pisaca simplicistički svodi na pitanje međusobnih uticaja, dok ona najvećim dijelom znači istovetnost duhovnih pozicija i nastrojenja koji dominiraju jednom epohom, rezultat opštih stremljenja, problema, preokupacija, koji latentno žive i slijepo fluktuiraju u određenoj istorijskoj klimi. Vladan Desnica Dakle, ja ne poričem […]
Čitam “Poslednje pribežište zdravog razuma” i već imam utisak da sedim u jednom bistrou, blizu Trokadera, pred Danilom koji mi govori onim svojim moćnim i hrapavim glasom. Među piscima moje generacije koji su živeli u Parizu tokom osamdesetih bio je možda najveći. Najveći i najnevidljiviji. Boginja Aktuelnost nije imala nijedan […]