Jasan Pogled
A posle? Posle su opet prolazili dani. Ustajao sam u podne. Jesen otopli još jednom i sunce granu. Svaki dan sam izlazio na groblje, tamo sam se u detinjstvu najradije igrao. Ponegde je pao po jedan crep, ponegde je pao plot. A bilo je još dosta golubova Otvarao sam vrata […]
Kome ja ovo pišem? Mladićima, možda mom sinu bledom i napaćenom. A oko mene kulja velika ludorija rata, sve se lomi poda mnom i ja smešeći se gledam te rulje i idem od grada do grada. Rulje pustih žena, rulje hulja trgovaca, rulje radnika, rulje bolesnih i rulje mrtvih. […]
U to doba se igrao tango, a mi, Banaćani nosili smo svilene čarape. Da, nije više naški život kao nekada u Hajdelbergu; ne, bilo nas je svakojakih. Dani su prolazili. Učio sam. Sedeo sam najviše tamo, gde se govorilo o pokretima čitavih slojeva bednih i oduševljenih To sam voleo. Tu […]
Putovali smo. Sećam se samo kola, koja su jurila menu žito i svoje male, smeđe glave, u kojoj se vrzle tolike misli. Moja je majka često i rado putovala. Tada je bila uvek bleda. Oblačila me je u svilu i navikla me je na bele rukavice, koje su mi […]
Jesen, i život bez smisla. Proveo sam noć u zatvoru sa nekim Ciganima. Vučem se po kavanama. Sednem do prozora, i zagledam se u maglu i u rumena, mokra, žuta drveta. Gde je život? One krvave, crvene, tople šume, nepregledne poljske šume, kako me umoriše. Vojnik sam, o, niko ne […]
Za vreme moga boravka na Univerzitetu u Beogradu, u onoj maloj kućici, u ulici Braće Nedića br. 29, koja je bila redakcija Dana, ja sam, za štampu, bio pripremio mnogo štošta. Cvijanoviću sam bio dao zbirku Lirika Itake i knjigu proze, koju je štampao pod naslovom Priče o muškom, ali […]
Piše: Ala Tatarenko “Vidite, umetnik to je ‘sumnjivo lice’, maskiran čovek u mraku, putnik sa lažnim pasošem”, – upozoravao je Ivo Andrić. Međutim, niko nam nije skrenuo pažnju da budemo isto tako oprezni sa književnim junacima. Sa njima je, bar nekad, sve bilo jasno: na kraju književnog putovanja čitalac romana […]
Nastavak Razgovarao: Vladimir Bunjac Da uskladimo sad razgovor na Vaš dalji razvoj. Sećam se svojih afiniteta. Prva moja velika ljubav, prema Vašoj prozi, došla je sa knjigom Dnevnik o Čarnojeviću. Bio sam tada mnogo mlađi, šesnaestogodišnjak. To je ekspresionistička proza, u kojoj su plastično date sve strahote prvog rata, mnogo […]
Crnjanski pjeva mutno, ali sugestivno.” Miroslav Krleža “Problem prividne prozirnosti nekih književnih struktura postavlja se i povodom proznih dela Miloša Crnjanskog. “Dnevnik o Čarnojeviću” deluje, takođe, na prvi pogled, kao lako čitljivo i “prozračno” delo. U kompozicionom pogledu to je po mnogo čemu avangardno ostvarenje. Struktura ovog dela, kao i […]
Barke pod belim jedrima vijahu se po moru, a ja sam gledao iz prikrajka i ćutao. Predveče je prošla neka derna motorna šalupa i žene u širokim suknenim suknjama i pijani momci sa čabrovima u grdnim šakama i prazne bačve počeše padati i skakati u nju. »Kuda to«, pitao sam […]