Jasan Pogled
Bjesovi su najsloženiji, najteži, najkontroverzniji, najčešće osporavani, najvidovitiji i, možda, najdostojevskijevski roman Fjodora Mihajloviča. Usto, Bjesovi, više nego bilo koji drugi roman Dostojevskoga, vjerno prate zbivanja i osobe, koje su igrale značajne uloge na društvenoj, političkoj i literarnoj pozornici Rusije i Evrope u drugoj polovici devetnaestoga stoljeća. Stoga je neminovno […]
1. Ja sam smešan čovek. Oni me sada nazivaju ludakom. To bi za mene bilo unapređenje, kada za njih još uvek ne bih ostao isto onako smešan kao i ranije. Ali sada se ja više ne ljutim, sada su mi svi oni dragi, čak i kada me ismevaju – i […]
„Bivšu“ ljubavnicu Fjodora Dostojevskog i ženu Vasilija Rozanova, dvojice velikih ljudi, pisca-filozofa i filozofa-pisca, koji su ostavili neizbrisiv trag u ruskoj kulturi i ruskoj nacionalnoj svesti, prikazuju kao furiju, zlu ženu, zmiju otrovnicu, koja ništa drugo nije radila nego zagorčavala život dvojice ruskih genija. Ili, tačnije, jednog genija (Dostojevskog) i […]
Moskovljani su trljali oči kad su u junu 2010. prvi put ugledali stanicu metroa nazvanu Dostojevska. Na zidovima nove stanice bili su, u skupocenom italijanskom mermeru i velikom formatu, prikazani prizori iz romana Fjodora Mihajloviča Dostojevskog: Raskoljnikov zamahuje sekirom nad glavom svoje druge žrtve; Rogožin s isukanim bodežom vreba kneza […]
Poetika Fjodora Dostojevskog, kao jedne od najuticajnijih figura u svetskoj književnosti, ostavila je dublji trag na stvaralaštvo srpskih književnika 20. veka nego što je to u dosadašnjim studijama zapaženo (Radulović 2011: 55). Među njima jeste i Ivo Andrić, a jedan od načina na koji se mogu ostvariti intertekstualne poveznice među […]
Ako pišem o Spinozi i Emersonu, ili o Šekspiru i Servantesu […] pišem o njima na način kojim postaju više likovi iz knjiga nego slavni ljudi. H. L. Borhes1 Uvod. Postklasična naratologija smatra da svaki narativ predstavlja priču o identitetu (Milutinović 2014), odnosno da se (silogistički) identitet sastoji iz narativā: […]
U prvom pasusu romana Zli dusi F. M. Dostojevskog, objavljenog 1872. godine, pripovedač je predstavljen kao hroničar nedavnih i veoma neobič nih događaja koji su se zbili u njegovom gradu: „Pre nego što počnem opisivati skorašnje i vrlo neobične događaje odigrane u našem gradu, koji se dotle ničim nije od […]
Čini se kao da je ovo vreme slabih ljudi upravo ovog jednog prištedelo da pokaže kakve su titanske razmere veselja i patnje i u našem svetu još moguće, a on, Dostojevski, izgleda kao da potmulo oseća na sebi tu snažnu volju. Jer nikada se nije on branio protiv svoje sudbine, […]
Tempika i efekat artefakta Vreme je od suštinskog značaja. Svi mi neposredno doživljavamo iskustvo vlastitih života kao nešto što se odmotava u neizvesnu budućnost. Nema garancija da će svaki događaj u našim životima biti od značaja ili da će se uklopiti u neki smisleni obrazac. S druge strane, uspešna narativna […]
Dobro je poznata činjenica da je opus F. M. Dostojevskog [Fёdor Mihaйlovič Dostoevskiй] izvršio ogroman uticaj na stvaralaštvo niza pisaca iz različitih nacionalnih književnosti, filozofa i psihologa, književnih proučavalaca i teologa, a taj uticaj ne jenjava ni danas. Tomas Man [Thomas Mann], Kafka [Franz Kafka], Džojs [James Joyce], Kami [Albert […]