Jasan Pogled
Poetika Fjodora Dostojevskog, kao jedne od najuticajnijih figura u svetskoj književnosti, ostavila je dublji trag na stvaralaštvo srpskih književnika 20. veka nego što je to u dosadašnjim studijama zapaženo (Radulović 2011: 55). Među njima jeste i Ivo Andrić, a jedan od načina na koji se mogu ostvariti intertekstualne poveznice među […]
Ako pišem o Spinozi i Emersonu, ili o Šekspiru i Servantesu […] pišem o njima na način kojim postaju više likovi iz knjiga nego slavni ljudi. H. L. Borhes1 Uvod. Postklasična naratologija smatra da svaki narativ predstavlja priču o identitetu (Milutinović 2014), odnosno da se (silogistički) identitet sastoji iz narativā: […]
U prvom pasusu romana Zli dusi F. M. Dostojevskog, objavljenog 1872. godine, pripovedač je predstavljen kao hroničar nedavnih i veoma neobič nih događaja koji su se zbili u njegovom gradu: „Pre nego što počnem opisivati skorašnje i vrlo neobične događaje odigrane u našem gradu, koji se dotle ničim nije od […]
Čini se kao da je ovo vreme slabih ljudi upravo ovog jednog prištedelo da pokaže kakve su titanske razmere veselja i patnje i u našem svetu još moguće, a on, Dostojevski, izgleda kao da potmulo oseća na sebi tu snažnu volju. Jer nikada se nije on branio protiv svoje sudbine, […]
Tempika i efekat artefakta Vreme je od suštinskog značaja. Svi mi neposredno doživljavamo iskustvo vlastitih života kao nešto što se odmotava u neizvesnu budućnost. Nema garancija da će svaki događaj u našim životima biti od značaja ili da će se uklopiti u neki smisleni obrazac. S druge strane, uspešna narativna […]
Dobro je poznata činjenica da je opus F. M. Dostojevskog [Fёdor Mihaйlovič Dostoevskiй] izvršio ogroman uticaj na stvaralaštvo niza pisaca iz različitih nacionalnih književnosti, filozofa i psihologa, književnih proučavalaca i teologa, a taj uticaj ne jenjava ni danas. Tomas Man [Thomas Mann], Kafka [Franz Kafka], Džojs [James Joyce], Kami [Albert […]
Uvod: Demonologija kod Dostojevskog Od starog Rima tzv. homo novus označava čovjeka od kojega počinje uspon njegove loze, nekoga obično neznatnog porijekla, ali znatnih sposobnosti, ne uvijek najpohvalnijih, na šta se ponekad nadovezuje hibris samozačetništva, da ne kažemo skorojevićki psihosocijalni porivi. Bilo bi stoga prirodno pretpostaviti da ovdje u naslovu […]
1. Ja sam zao čovek – odjek prvog čoveka Kada književno delo zahteva od nas da posredstvom problematike jednog karaktera tumačimo problematiku jedne ideje, pa se taj karakter na prvim stranicama još jezički samokonstituiše izjavom: „Ja sam bolestan čovek… Zao” (Dostojevski 1979: 313), mi bivamo zavedeni da naš analitički aparat […]
Jedan od očevidaca kažnjavanja petraševaca Fjodor Nikolajevič Ljvov [Fëdor Nikolaevič Lьvov] kasnije je pisao: „Dostojevski je bio uzbuđen. Prisećao se ’Poslednjeg dana na smrt osuđenog’ V. Igova i prišavši Spešnjevu reče: ’Mi ćemo biti sa Hristom’. Na to je usledila replika Spešnjeva: ’Šačica praha’”.1 Ova dva pogleda na svet, nastala […]
U samom jezgru dela Dostojevskog, u fokusu njegovih interesovanja je čovek, njegova priroda i sudbina. Čitavo njegovo delo je strasno istraživanje tajne ljudske prirode, odgonetanje zagonetke čovekove duše, višeslojne i bezmerno duboke. U jednom pismu Dostojevski sažima svoju zaokupljenost antropologijom u dve kratke rečenice: „Čovek je tajna i zagonetka. Ako […]