Jasan Pogled
U poetici proze Fjodora Dostojevskog [Fёdor Mihaйlovič Dostoevskiй] likovi predstavljaju verovatno najvažniji konstitutivni element strukture njegovih pripovedaka i romana. Sva njegova kapitalna dela imaju u svom središtu jednog junaka, a jedini izuzetak u tom smislu predstavljaju Braća Karamazovi, po svoj prilici zato što pisac nije stigao da napiše njihov drugi […]
ANTIPOZITIVIZAM JUNAKA PODZEMLjA Čak i u slučaju kad bi čovek bio samo klavirska dirka, i kad bi mu to čak dokazali prirodnim zakonima i matematički, on se ni tada ne bi opametio; namerno će nešto suprotno učiniti, samo iz nezahvalnosti – upravo da bi bilo po njegovom (Zapisi iz podzemlja). […]
Po – Veoma je čudno kada čovek pronađe svoju viziju o svetuu tako nepokretnim stvarima, budući da u životu sve klizi i teče. Hofmanstal Tokom devetnaestog veka grad-reč sve češće se predstavljao u književnosti više kao nestabilan odraz pojedinačne svesti nego predmet fiksiran u prostoru. Ova promena je deo sveobuhvatnijeg […]
Eto, ni ovde se ne može bez predgovora – naime, bez književnog predgovora, pih! – nasmejao se Ivan. – A kakav sam ti ja pisac! Vidiš, kod mene se radnja dešava u šesnaestom veku, a tada je – uostalom, ti bi morao to znati još iz škole – tada je upravo bio običaj da se u pesničkim delima […]
Mnogopoštovane gospođe i gospodo, Ivan Karamazov, sedeći u ružnoj krčmi veli svome bratu Aljoši: “evo kako do dana današnjeg rade ruski dečaci. A drugi? Evo, na primer, ova smrdljiva birtija, ovde se sretnu, pa posedaju u ćošak. Nikad pre u životu nisu znali jedan drugoga, a čim izađu iz krčme, […]
Iako sam umesto 1881, kako se obično navodi, umro 1882. nisam živeo ni sekund duže nego što jesam. Nesporazum je nastao zbog kobnih dvanaest dana razlike izmeðu gregorijanskog i u tadašnjoj Rusiji važećeg julijanskog kalendara. Svejedno. Mrtvi pisci ne bi trebalo da se pojavljuju u javnosti. Ni živi ne bi […]
Milan Kundera – Svest o kontinuitetu (treći dio) Mnogostruka značenja pojma istorija „Istorija Nemačke”, „Istorija Francuske”: u svakoj od ovih formulacija pojam istorija zadržava isti smisao, dok je odredba drugačija. „Istorija čovečanstva”, „istorija tehnike”, „istorija ove ili one umetnosti” ne podrazumeva samo drugačiju odredbu, već i to da pojam „istorija” […]
Kada je za vrijeme Staljinova terora Dostojevski osuđen na strijeljanje, a potom nakon osobna Staljinova pomilovanja osuđen na samo 4 godine robije, Dostojevski je već prvoga dana po dolasku u gulag pisao bratu. S nadnevkom 7. septembra 1937. Nakon uvodnog pozdrava u pismu je stajalo: – Vjerujem da ćeš mi […]
Kako je moguće obuhvatiti odjednom sva iskustva jednog izmučenog, poniženog, žudnog čovečanstva? – tako glasi pitanje koje je, sa mladalačkim očajanjem, Dostojevski postavio Visarionu Gregorjeviču Bjelinskom, najvećem ruskom kritičaru tog doba. A njegov odgovor je bio zadivljujuće precizan: počni od pojedinca. Onog najbližeg tebi. S ljubavlju uzmi za ruku poslednjeg […]
Priznajem da je dva puta dva jednako četiri izvrsna stvar, ali ako već treba hvaliti sve i sva, reći ću vam da i dva puta dva jednako pet isto tako lepo zvuči.