Jasan Pogled
Zašto ne možemo biti sami sa sobom? Zašto tragamo za izrazom i formom, pokušavajući da se oslobodimo sadržaja i sistematizujemo jedan haotičan i buntovni proces? Nije li plodnija napuštenost u našoj unutrašnjoj fluidnosti, bez primisli o objektivizaciji, koja srče samo intimnom bijnošću sva vrenja i unutrašnje uznemirenosti. U tom slučaju, […]
Ima iskustava koja ne možeš više preživeti. Posle njih, osećaš da, ma šta radio, više nema nikakvog značenja. Pošto si dotakao granice života, pošto si živeo s očajem, sve što nude te opasne margine, svakodnevni gest i obična težnja gube svaki čar i zavodljivost. Ako ipak živiš, to je zahvaljujući […]
Kako je sve daleko! Ne znam zašto treba nešto činiti na ovom svetu, zašto treba imati prijatelje i težnje, nade i snove. Hiljadu bih puta više voleo da se povučeš u neki udaljeni kutak sveta, gde ništa od onog što čini buku i komplikacije ovog sveta nema nijedan odjek! Odustavši […]
Prava samoća je jedino ona u kojoj se osećaš apsolutno izolovanim između neba i zemlje. Ništa ne treba da skreće pažnju od ovih pojava apsolutne izolacije, već intuicija stravične lucidnosti treba da otkriva vascelu dramu čovekove konačnosti pred beskonačnošću i prazninom ovog sveta. Usamljeničke šetnje-izuzetno plodne ali i istovremeno opasne […]
Previše sam ocrnjivao vreme, ono se zato sveti: stavlja me u položaj prosjaka, primorava me da za njim žalim. Kako sam mogao da ga izjednačim sa paklom? Pakao je sadšnjost koja se ne pokreće, napetost u jednoličnosti, preokrenuta večnost koja ne vodi ni u šta, čak ni u smrt, dok […]
Uzalud grabim trenutke, trenuci izmiču: nema ni jednog koji mi nije neprijatelj, koji mi ne prigovara i ne pokazuje svoje odbijanje da se sa mnom obruka. Svi nepristupačni, oni jedan za drugim objavljuju moje izdvajanje i poraz. Možemo da delujemo samo kad osetimo da nas oni nose i štite. Kad […]
Postoje li druge žalosti osim ožalošćenosti zbog smrti? Ne, jer istinska tuga je crna i nedostaju joj čar i san, koji se zamenjuju bizarnom zamišljenošću. Umor od tuge dublji je od umora melanholije, smrvljenosti koja vodi gnušanju od života, groznoj i neizlečivoj utučenosti. Tugu razlikuje od bola to što u […]
Ljudi isuviše rade da bi bili ono što jesu. Rad je prokletstvo. No, čovek je to prokletstvo pretvorio u uživanje. Raditi svim snagama i samo rada radi, uživati u naporu koji bezuslovno vodi beznačajnim dostignućima, zamišljati da se možemo ostvariti samo u objektivnom i neprestanom radu, odvratno je i neshvatljivo. […]
Ludost je činiti svakodnevne, obične i proste gestove, ako se može odmah nestati ili ponovo steći naivnost. Banalnost se mora prevazići svim sredstvima i ostvariti preobražaj, koji nije drugo do ispunjenje apsolutne izražajne snage. Rastužim se kad pomislim da ljudi prolaze jedni pored drugih, kada svoju sudbinu ostavljaju na cedilu […]
Ostatak ljudskosti moguće je još otkriti samo kod naroda koji se, pošto ih je istorija ostavila za sobom, nimalo ne žure da je sustignu. U pozadini nacija, nedotaknuti iskušenjem nekakve stvaralačke namere, oni neguju svoje starinske vrline, postavljaju sebi zadatak da budu staromodni. „Nazadni“ jesu svakako, i ostali bi rado […]