Jasan Pogled
Svet domaćeg iskustva tako je skučen naspram univerzuma, podaci koje pružaju čula tako su varljivi, uslovni refleksi tako lišeni proročanskog dara, da je najbolji metod da se provere nove istine tvrditi suprotno od onoga što savetuje zdrav razum. To je razlog iz kojeg napredak u ljudskoj misli često ostvaruju osobe […]
Budućnost neznanja Bertrand Rasel kaže kako popularna objašnjenja relativiteta prestaju da budu razumljiva upravo u trenutku kada počnu da govore nešto važno. To je izvanredan simptom onoga što se dešava sa aktuelnim znanjem, i najava buduće katastrofe. Univerzum je raznolik, ali je i jedinstven; ispod beskonačne raznolikosti mora postojati neka […]
Pitagora Kао i sve istorijske ličnosti, Pitagora je entitet koji se širi u prostoru i vremenu van svojih telesnih granica i posle svog fizičkog raspada. za potonja vremena, Pitagora, koji se rodio na ostrvu Samosu, a umro u Metapontu, gotovo da i nije zanimijiv, to je lažni Pitagora koji mora […]
Jezik Jezik počinje kao obično mumlanje kojim se označavaju sve stvari; zatim postaje raznovrsniji i specijalizuje se; taj proces se zove obogaćivanje, i podstiču ga jezički oci i profesori. Ali kada se dostigne stotinu ili dvesta hiljada reči, ispostavi se da ideal predstavlja izražavanje uz pomoć svega deset ili dvadeset. […]
Izum i otkriće Moglo bi se reći da su, kada je izmišljen šah, potencijalno bile date sve partije: kroz vekove, igrači će otkrivati unapred postojeće partije, kao u nekoj prašumi. Ali ako krenemo još korak nazad, moglo bi se reći da čovek nije izmislio šah, nego da ga je otkrio. […]
Heliocentrizam Ideja heliocentrizma je tako jednostavna da bi nas mogao začuditi otpor koji je izazvala u vreme Kopernika. Ima dva razloga koja objašnjavaju tu pojavu. Najpre, ona omalovažava večito bučni antropocentrizam: O God, I could be bounded in a nutshell And count myself a king of infinite space. O, Bože! […]
Ponekad se slava duguje nekoj istorijskoj rečenici. Od svih apokrifnih stvari, najapokrifnije su, možda, istorijske rečenice. Sudeći po prirodi ljudske istorije, bezmalo uvek su izgovarane za vreme neke bitke, ili u ćeliji za mučenje, ili pri umiranju na giljotini. U takvim trenucima, niko ko nije neizlečivo piskaralo ne izgovara rečenice […]
Ideja o univerzumu koji se širi začela se u raspravi holandskog astronoma V. de Zitera, objavljenoj 1917, koji, dovodeći do kraja Ajnštajnovu teoriju izvlači sledeći zaključak: vreme ne teče istom brzinom na svakom mestu; kada se posmatra sa zemlje, zaostaje sve više i više, dok ne dođe u oblasti u […]
Slepo se bacivši na osvajanje spoljašnjeg sveta, zaokupljen samo time kako će upravljati stvarima, čovek je konačno sam sebe postvario, pošto je pao u sirovi svet u kojem vlada slepi determinizam. Predmeti su ga gurali, i kao igrčka samih okolnosti čijem je stvaranju doprineo, čovek je prestao da bude slobodan […]
Jaspers tvrdi da su veliki dramaturzi iz starine u svoja dela izlivali tragičko znanje koje ne samo da je uzbuđivalo gledaoce, nego ih je i preobražavalo. Tako su oni bili vaspitači svog naroda, proroci njihovog etosa. Ali potom se – kaže – to tragičko znanje preobrazilo u estetički fenomen, pa […]