Samoća i komunikacija Ja teži da stupi u vezu sa drugim Ja, sa nekim ko je jednako slobodan, sa svešću sličnom sopstvenoj. Samo na taj način može pobeći od samoće i ludila. Od svih pokušaja, najsnažniji jeste ljubavni. Ali uzaludno je činiti to sa robotom, ili sa prostitutkom koja pretvara […]

O prožimanju duša Meterlinkovo proročanstvo: „Doći će vreme, i ono nije daleko, u kojem će se duše prožimati bez posredovanja tela.“ Jedan Morijakov lik saznaje za to podsticajno proročanstvo od žene koja voli ćutke i beznadežno. Obezvređivanje tela Ta mračna, licemerna, spiritistička Meterlinkova rečenica dolazi, preko Emanuela Kanta, još od […]

Strasna spoznaja Za Sokrata, tog sumnjivog neprijatelja tela, do saznanja, svakog saznanja, dolazi se razumom: telo i njegove strasti nas zaslepljuju, pomućuju nam um, sprečavaju nas da dosegnemo istinu. To je bio ideal svakog racionalizma. Dekart pokušava da dođe do jasnih i razlučenih ideja odstranjujući osećanja. A Kant, asketa, mizogin […]

Kompleksi Seks je, naravno, najiskonskiji i telurski oblik moći. A kako predstavlja stalno svojstvo ljudskog bića u svakom tipu društva, mora se pojaviti, na ovaj ili na onaj naćin, u većim ili manjim količinama, u svim oblicima neuroze. Ali nikada se ne pojavljuje sam, jer čovek nije obična, nego društvena […]

Maskulinizacija i kriza U Ljudima i zupčanicima pokušao sam da pokažem kako se savremena civilizacija razvijala, jer su je podsticale dve dinamičke sile – razum i novac. Zato što su dinamičke i zato što su usmerene na osvajanje spoljašnjeg sveta, to su dve manifestacije muškosti. Osnova feudalnog sveta bila je […]

Muškarac, u svom ekstremnom obliku naučnika i filozofa, traga za čistim i apstraktnim idejama, tim tajanstvenim entitetima koji ne pripadaju živom svetu, zbrkanom svetu života i smrti, bola i osećanja, nego hladnom Univerzumu večnih objekata. Bilo je izvanrednih žena u književnosti i umetnosti, ali ni jedne jedine u filozofiji. Taj […]

  I šta onda? Za Berđajeva, istorija nema nikakvog smisla sama po sebi: ona je samo niz propasti i neuspelih pokušaja. Ali, čitava ta gomila neuspeha namenjena je da dokaže upravo da čovek ne sme tražiti smisao svog života u istoriji, u vremenu, nego izvan istorije, u večnosti. Kraj istorije […]

  Ortega i Gaset i dehumanizacija umetnosti Dokaz za dehumanizaciju umetnosti leži, za Ortegu i Gaseta, u razlazu između umetnika i publike. Nije mi poznato iz kog razloga španskom filozofu nije palo na um da bi stvari mogle stajati baš obrnuto: da je možda publika ta koja je dehumanizovana. Možda […]