Jasan Pogled
Strasna spoznaja Za Sokrata, tog sumnjivog neprijatelja tela, do saznanja, svakog saznanja, dolazi se razumom: telo i njegove strasti nas zaslepljuju, pomućuju nam um, sprečavaju nas da dosegnemo istinu. To je bio ideal svakog racionalizma. Dekart pokušava da dođe do jasnih i razlučenih ideja odstranjujući osećanja. A Kant, asketa, mizogin […]
Kompleksi Seks je, naravno, najiskonskiji i telurski oblik moći. A kako predstavlja stalno svojstvo ljudskog bića u svakom tipu društva, mora se pojaviti, na ovaj ili na onaj naćin, u većim ili manjim količinama, u svim oblicima neuroze. Ali nikada se ne pojavljuje sam, jer čovek nije obična, nego društvena […]
Mizoginija i mizodemija U Ljudskom stanju Malro govori o temeljnoj mizoginiji svih muškaraca, otkuda dolazi nasilje i mržnja sa kojom mnogi od njegovih junaka poseduju ženu. U posedovanju, u stvari, već latentno postoji očajanje zbog prolaznosti, mračna izvesnost da se sve mora završiti, i da se, konačno, ne može stići […]
Maskulinizacija i kriza U Ljudima i zupčanicima pokušao sam da pokažem kako se savremena civilizacija razvijala, jer su je podsticale dve dinamičke sile – razum i novac. Zato što su dinamičke i zato što su usmerene na osvajanje spoljašnjeg sveta, to su dve manifestacije muškosti. Osnova feudalnog sveta bila je […]
Muškarac, u svom ekstremnom obliku naučnika i filozofa, traga za čistim i apstraktnim idejama, tim tajanstvenim entitetima koji ne pripadaju živom svetu, zbrkanom svetu života i smrti, bola i osećanja, nego hladnom Univerzumu večnih objekata. Bilo je izvanrednih žena u književnosti i umetnosti, ali ni jedne jedine u filozofiji. Taj […]
Nauka i mašina su, konačno, otkrile nove estetske vidike: dobar deo savremene umetnosti, i sav apstraktni i konstruktivistički pokret, rezultat su novog mentaliteta. Sama mašina je napokon stvorila lep univerzum funkcionalnih oblika. Arhitektura je dala svoje mašine za život i svoje impresivne apstraktne strukture nebodera. Ali, kao što je mašina […]
I šta onda? Za Berđajeva, istorija nema nikakvog smisla sama po sebi: ona je samo niz propasti i neuspelih pokušaja. Ali, čitava ta gomila neuspeha namenjena je da dokaže upravo da čovek ne sme tražiti smisao svog života u istoriji, u vremenu, nego izvan istorije, u večnosti. Kraj istorije […]
Ortega i Gaset i dehumanizacija umetnosti Dokaz za dehumanizaciju umetnosti leži, za Ortegu i Gaseta, u razlazu između umetnika i publike. Nije mi poznato iz kog razloga španskom filozofu nije palo na um da bi stvari mogle stajati baš obrnuto: da je možda publika ta koja je dehumanizovana. Možda […]
Kada istorija ne bi predstavljala proces suprotstavljenih sila u neprestanom međudejstvu, mogao bi se ustanoviti sledeći niz antinomija: italijanska renesansa – germanska renesansa klasično – romantično logika – život racionalizam – iracionalizam ograničenost – bezgraničnost konačno – beskonačno statično – dinamično svetlost – tama dan – noć esencija – egzistencija […]
Grob čoveka-stvari Omasovljenje ukida individualne želje, jer Naddržavi su potrebni ljudi-stvari koji se mogu zamenjivati, kao rezervni delovi u mašini. I u najboljem slučaju ona će dozvoliti kolektivizovanje želje, omasovljenje instinkata: gradiće divovske stadione i jednom nedeljno će dopuštati da se instinkti mase izliju u jednom jedinom mlazu, sa usaglašenom […]