Jasan Pogled
Čuvena grčka ravnoteža Sa narodima se dešava isto što i sa osobama: ono što je vidljivo nije uvek najreprezentativnije; ili, bolje rečeno, gotovo nikada nije tako. Ono što neki čovek – ili neka kultura – tvrdi, pre je izraz želje nego stvarnosti. Ako Dostojevski tvrdi da ne treba ubijati, radije […]
Duša i duh Duša, između tela i duha, dvosmislena i teskobna, ophrvana osećanjima tela a težeći večnosti duha, beskrajno se dvoumi između relativnog i apsolutnog, između smrtnog i besmrtnog. Sirota duša, zbilja. Duša je pojedinac, duh je osoba. Odnosno: nesvesno i nad-ja, život i žrtvovanje života, greh i vrlina, noćno […]
Misao i roman Tvrdi se da je dan ono što jesmo, a noć ono što želimo. Naprotiv: dan je ono što želimo – pa prema tome i uspevamo – da budemo, a noć ono što zaista jesmo. Drugim rečima: dan je stvarnost, ali noć je nadstvarnost. Roman je ono noćno […]
Samoća i komunikacija Ja teži da stupi u vezu sa drugim Ja, sa nekim ko je jednako slobodan, sa svešću sličnom sopstvenoj. Samo na taj način može pobeći od samoće i ludila. Od svih pokušaja, najsnažniji jeste ljubavni. Ali uzaludno je činiti to sa robotom, ili sa prostitutkom koja pretvara […]
O prožimanju duša Meterlinkovo proročanstvo: „Doći će vreme, i ono nije daleko, u kojem će se duše prožimati bez posredovanja tela.“ Jedan Morijakov lik saznaje za to podsticajno proročanstvo od žene koja voli ćutke i beznadežno. Obezvređivanje tela Ta mračna, licemerna, spiritistička Meterlinkova rečenica dolazi, preko Emanuela Kanta, još od […]
Strasna spoznaja Za Sokrata, tog sumnjivog neprijatelja tela, do saznanja, svakog saznanja, dolazi se razumom: telo i njegove strasti nas zaslepljuju, pomućuju nam um, sprečavaju nas da dosegnemo istinu. To je bio ideal svakog racionalizma. Dekart pokušava da dođe do jasnih i razlučenih ideja odstranjujući osećanja. A Kant, asketa, mizogin […]
Kompleksi Seks je, naravno, najiskonskiji i telurski oblik moći. A kako predstavlja stalno svojstvo ljudskog bića u svakom tipu društva, mora se pojaviti, na ovaj ili na onaj naćin, u većim ili manjim količinama, u svim oblicima neuroze. Ali nikada se ne pojavljuje sam, jer čovek nije obična, nego društvena […]
Mizoginija i mizodemija U Ljudskom stanju Malro govori o temeljnoj mizoginiji svih muškaraca, otkuda dolazi nasilje i mržnja sa kojom mnogi od njegovih junaka poseduju ženu. U posedovanju, u stvari, već latentno postoji očajanje zbog prolaznosti, mračna izvesnost da se sve mora završiti, i da se, konačno, ne može stići […]
Maskulinizacija i kriza U Ljudima i zupčanicima pokušao sam da pokažem kako se savremena civilizacija razvijala, jer su je podsticale dve dinamičke sile – razum i novac. Zato što su dinamičke i zato što su usmerene na osvajanje spoljašnjeg sveta, to su dve manifestacije muškosti. Osnova feudalnog sveta bila je […]
Muškarac, u svom ekstremnom obliku naučnika i filozofa, traga za čistim i apstraktnim idejama, tim tajanstvenim entitetima koji ne pripadaju živom svetu, zbrkanom svetu života i smrti, bola i osećanja, nego hladnom Univerzumu večnih objekata. Bilo je izvanrednih žena u književnosti i umetnosti, ali ni jedne jedine u filozofiji. Taj […]