Jasan Pogled
Leonardova dvosmislenost Malo je tako lažnih reči kao što je glagol poznavati, kada je reč o ljudskim bićima. Poznanici se roje u svakodnevnom životu, ali čak i onaj najprovidniji među njima može da nas iznenadi, pa čak i prestravi ponorima i čudovištima iz svojih snova. Šta bismo mogli očekivati od […]
Dela koja slede jedno za drugim iz pera istog autora su poput gradova koji se grade na ruševinama prethodnih: premda novi, oni nastavljaju izvesnu besmrtnost, koju im obezbeđuju drevne legende, ljudi iste rase, isti zalasci sunca, slične strasti, oči i lica koja se vraćaju. Kada se začeprka po Borhesovom delu, […]
O nekim bolestima obrazovanja (2) Fetišizam programa Govorio sam već o potrebi da se predaje malo činjenica, ali da one budu ključne, one koje su izazvale dalje događaje. Nastanak italijanskih komuna u predrenesansi mogao bi da posluži kao primer da učenik doživi međuzavisnost naizgled sasvim nepovezanih događaja. Jedna strogo verska […]
O nekim bolestima obrazovanja (1) Pretenzije enciklopedizma U obimnom repertoaru moga neznanja istaknuto mesto zauzimaju biljno i životinjsko carstvo, do te mere da bih se čak mogao smatrati negativom profesora Bifona. Ispovedam onu vrstu znanja koje se sastoji u tome da na prvi pogled razlikujem konja od koze, eukaliptus od […]
Za Lajbnica u Univerzumu ne postoje proste činjenice niti slučajnosti: sve ima svoj raison d’être, a ako nam on često i nije dostupan, to je zato što jeste da ličimo na Boga, ali ne dovoljno. Kako bilo da bilo, ideal ljudskog znanja je da polako svodi tu haotičnu masu činjeničnih […]
Ne znam da li je teoriju koju ću ukratko izložiti na ovim stranicama nekada neko već izložio. Pala mi je na um kao posledica nekih ličnih iskustava i, svakako, pod pritiskom jakih nesvesnih opsesija. Polazim od jedne činjenice, koja je, pošto je činjenica, van svake rasprave – od postojanja predosećaja. […]
Logika i Grci Skladan Grk je izum XVIII veka, i ulazi u sastav arsenala opštih mesta kojem pripadaju i britanska flegma i francuski odmeren duh. Smrtonosne i turobne grčke tragedije bile bi dovoljne da razveju tu glupost, kada ne bismo imali više filozofske dokaze, a naročito izumevanje platonizma. Svaki čovek […]
U jednom eseju napisanom 1953. pomislio sam da sam ustanovio vezu između Sartra i Sokrata, vezu koja mnogo toga otkriva po pitanju njegove misli i njegovog smisla postojanja. Obojica su ružni, obojica mrze telo, obojica teže jednom savršenom duhovnom poretku. Odvratno im je sve što je mekano i ljigavo, a […]
Moderna vremena su sagrađena na nauci, a postoji samo nauka o opštem. Ali pošto zapostavljanje pojedinačnog znači uništenje konkretnog, moderna vremena su sagrađena filozofski uništavajući telo. A ako su ga platoničari isključili iz religioznih i metafizičkih razloga, nauka je to učinila iz ledeno gnoseoloških razloga. Između ostalih katastrofa za čoveka, […]
Od stvari ka teskobi Slepo se bacivši na osvajanje spoljašnjeg sveta, zaokupljen samo time kako će upravljati stvarima, čovek je konačno sam sebe postvario, pošto je pao u sirovi svet u kojem vlada slepi determinizam. Predmeti su ga gurali, i kao igračka samih okolnosti čijem je stvaranju doprineo, čovek je […]