Jasan Pogled
Proleće (4) XX Bjanka je cela siva. Njena mrka koža ima u sebi kao neku rastvorenu primesu ugašenog pepela. Mislim da dodir njene ruke mora da prelazi sve što se može zamisliti. Cela pokolenja dresure žive u njenoj disciplinovanoj krvi. Dirljivo je to rezignirano predavanje naredbama takta, koje svedoči o […]
On je baštovan. Stavi ruke na kukove i divi se povrću i cvijeću. Kad mu pričaju, ne sluša ih. Samo stavi ruke na kukove i gleda kako mu bašta vene. Nudim ga cigaretom. – Ne pušim – kaže i uzima. Uobručio nas je kolut dima. (iz knjige Kapi)
Piše: Džonatan Frenzen Možda sanjati: u doba slika, zašto pisati romane? (četvrti dio) Tržište knjiga nameće piscima dobrodošlu disciplinu, podsećajući nas na našu dužnost da zabavljamo. No, za ambicioznog pisca bez univerzitetskog krova nad glavom, moderno američko tržište – gde se vrši trijaža umetnika na superzvezde, zvezde i nule; […]
Fenomen: Leonard Koen (2) Piše: Dezmond Pejsi Dezmod Pejsi je tekst napisao 1967. godine. Ovaj Pejsijev ogled ujedno predstavlja suštinu predavanja koje je iste godine autor održao na Univerzitetu Ser Džordž Vilijams u Montrealu. Svi ovi anticipirajući elementi utkani u Koenovu ranu poeziju blede u relativnoj beznačajnosti ukoliko razmotrimo […]
Piše: Ranko Pivljanin Kad je Danilo Kiš, razbarušen i sa viškom talenta ne samo za književnost, već i za pesmu, gitaru i kafansku reč, kročio na književnu scenu, kao da se samo čekalo kad će njegova visina privući gromove. Stigli su nakon jedne od njegovih najboljih knjiga “Grobnica za Borisa […]
Piše: Saša Ćirić Prvo ćemo nahraniti želudac, kao nestrpljivog psa, potom se prepustiti čitanju. Kao u dobra, stara vremena, koja nikad nisu bila sasvim dobra, niti je tako mnogo vremena prošlo od kad su se zbila. Kada je postojalo samo čitanje, kada čitanje nije tražilo dodatnu svrhu, zadovoljivši sve trenutne potrebe […]
Sa vrha ulice dokotrljala se narandžasta lopta. Odskočila je na trotoar. Skakutala pa stala. Gledam je sa balkona. Danima je obilaze. Da siđem i uzmem to majušno sunce? (iz knjige Kapi)
Forficula auricularia Skriveni način života. Tijelo je malo spljošteno i prilično izduženo, obično tamnosmeđe do crne boje, sa sjajnim hitinskim omotačem nalik na kožu. Postoje krilati i beskrilni pripadnici ovog reda. U miru zadnja krila drže složena ispod prednjih, raširena izgledaju kao lepezasta mrežasta opna koja, kod nekih vrsta, neobično […]
Sećam se dobro pogleda njenog. On mi još dušu probada Kao što vatrena pruga para noć. Sećam se dobro pogleda njenog. Ostalo… Da, ostalo, jedino je životu slično. Juče, šetao sam ulicama kao bilo ko. Razgledao sam izloge bezbrižno I nisam sreo prijatelje sa kojima bih popričao. Najednom sam uvideo […]
svi ogorčeni, jadni, osamljeni ljudi s osjećajem da su prevareni, s osjećajem da su ih prevarile silnice, optužuju život, optužuju okolnosti, optužuju druge dok su zaista oni savršeno neprobavljivi, pokorno neizvorni, kukavički i tihi, utonuli u samosažaljenje, ne učinivši ništa dobro, oni još osjećaju da su prevareni, pužući zemljom sa […]