Jasan Pogled
I da je napisao samo pesmu o cvrčku, i onda bi ovu pesmicu trebalo izabrati u ovaj veliki katalog. Ali je napisao i druge, pesme s mirisom vina, lako podnapite pesme. Anakreont je pesnik koji bi mogao da se rodi u Meksiku, Indiji, Kini i u savremenoj Francuskoj i […]
Neki mlad i jak čovek gledaše svoj život Jednog jutra. Beše čisto i toplo. Sva njegova snaga posmatraše se Na suncu; disao je punim plućima, osećao je svoju Težinu i lakoću, svoju sirovu silinu i svoju Ljupku Veselost, moći svoga spola, svojih ruku, svoga Pogleda i svoga bistrog rasuđivanja. Posmatrao […]
(Odlomak putopisa) Buđenje na samoj portugalskoj granici. Čudno buđenje, svježinom i zelenilom, liči na jutra iz djetinjstva, kad nas je budio južni vetar i huk vode i snijega koji se topi od miline. Španija je za nama kao nešto sanjano i teško. Portugal (opet talas sjećanja odnekud iz najdaljeg djetinjstva […]
Duboka tuga Bol u desnoj šaci Sedenje na stepenicama Prvi sprat Suza na desnom obrazu Zbunjenost životom Ceo svet na ramenima, a ne treba tu da bude Moja ramena su tu da nose moj svet, a ne njihov Mora da sam usput nešto pogrešno razumela Telefon u rukama Dva poziva: […]
Brodski dnevnik Odrastao sam na moru i siromaštvo mi je izgledalo tako raskošno; onda sam ostao bez mora i otkrio da je raskoš sumorna, a siromaštvo nepodnošljivo. Od tada čekam. Čekam lađe koje se vraćaju, dom na vodi, prozračan dan. Strpljiv sam, učtiv, iz sve snage. Viđaju me kako prolazim […]
Šta li misle i kako li se preispituju naši domobrani, članovi prve obitelji i njihovi podrepni ljubimci… da mi je da znadem… Nikada neću biti elitni stvor, jednostavno nije mi se dalo. Sebi sam kriv. I u toj krivnji, bez osobite krivice, odista uživam. To mi je nekako jedino uživanje […]
Magia sutra 8 Treba ovladati celokupnim mogućnostima Nova komplikacija i nova teškoća. Konstatovali smo stalno prisustvo potpune celine egzistencije, prisustvo u svakom čoveku. Znamo i to da stvarnost treba da priznamo u njenoj punoj celini. Kako se zbiva ovo priznanje? Da li tako da ga umom promislim i priznam? Nikako. […]
Piše: Teofil Pančić “U redu”, odgovorio sam, “završiću svoj spisak: ne možemo imati i jare i pare, veliki centri moći, mobilisanje svih mogućih resursa, zasukati rukave, prelomni trenutak, vera u bolje sutra, doći na pozitivnu nulu, ključ stabilnosti, ispitati navode, ničija nije gorela do zore, prvi sunčani dan izmamio šetače, saobraćajni kolaps u centru, dobijanje transparentnih podataka, adekvatno rešenje, izbijanje novih nereda, dugogodišnja agonija, predano rade […]
Boka, koju pesnik naziva „nevestom Jadrana”, je najjužniji deo dalmatinske obale, između Dubrovnika, vanrednoga staroga grada sv. Vlaha i Crne Gore, demonski vrletne. Boku sačinjavaju četiri duboka zaliva, na dnu svakoga sa po jednim starim gradom. Vanredna lepota Boke ima u sebi, u svom južnodalmatinskom, plavom moru, lepotu švajcarskih […]
“Svako ima nekog koga nema” – tako je govorio čovjek-lav, namrgođen i ljut sav. Bio je hrabar, pravo muško, zvao se Duško, a prezivao Radović. Godinama se oglašavao sa vrha Beograđanke u emisiji “Beograde, dobro jutro”, kojom je budio uspavane savjesti i zamrle nade, kojom je budio čovjeka u ljudima. […]