Jasan Pogled
XXXIV Smatram da je toliko prirodno ne misliti Da se ponekad zasmejem, iz čista mira, Ni sam ne znam zbog čega, al svakako zbog nečeg Što se tiče postojanja ljudi koji misle… Šta bi mislio zid o mojoj senci? Pitam se to ponekad sve dok ne primetim Da čak i […]
Piše: Helena Berden „Toliko smo skrenuli da smo vjerojatno na dobrom putu.“ (Fernando Pessoa – Knjiga nemira) Slikati mislima znači posjedovati boje osjećaja toliko intenzivne da praskozorje koje stvaraju apstrahira nove svjetove. Pogled tako postaje okular neizrecivog pejzaža transponiranja u sfere života-iz-nutra. Što znače sve stvarnosti kad je scenografija misli […]
Fernando Pesoa IZ “KNJIGE NESPOKOJA” * Zavidim – mada ne znam ni da li zaista zavidim – onima čija se biografija može napisati, ili koji mogu sami da je napišu. U ovim nepovezanim utiscima, među kojima ne postoji ni želja za povezanošću, pripovedam, ravnodušno, svoj životopis bez događaja, svoju povest […]
XXXII Sinoć je jedan čovek iz grada Na vratima krčme održao govor. I meni se, takođe, obraćao. Govorio je o pravdi i o borbi za pravdu I o radnicima koji pate, I o neprestanom radu, i o onima što trpe glad, I o bogatašima, koji svemu tome okreću leđa. I, […]
XXXI Ako ponekad kažem da se osmehuje cveće I ako budem kazao da pevaju reke, To nije zato što smatram da ima osmeha u cveću Ili pesama u proticanju reka… To je zato što time olakšavam ljudima izveštačenim Da osete istinski stvarno postojanje sveća i reka. Pošto pišem da […]
XXX Ako baš hoćete da imam neki misticizam, u redu, imam ga. Ja sam mističar, ali samo telom. Duša mi je prosta i ne razmišlja. Moj misticizam to je želja da se ništa ne sazna. Da se živi i o životu ne razmišlja. Šta je Priroda, ne znam: ja je […]
XXIX Nisam uvek isti u onom što kažem i pišem. Menjam se, al ne menjam se mnogo. Boja cveća nije ista kad sija sunce Il kad neki oblak prođe Ili kad se spusti noć I cveće poprimi boju senke. Ali ko bistro gleda taj vidi da je to isto cveće […]
XXVII Pročitao sam danas dve stranice Iz knjige jednog mističnog pesnika, I smejao sam se kao neko ko se sit isplakao. Mistični pesnici su bolesni mislioci, A mislioci su ljudi sumanuti. Jer mistični pesnici kažu da cveće oseća I kažu da kamenje ima dušu I da reke padaju u zanos […]
Fernando Pesoa: Bankar anarhista Prevela Tatjana Manojlović Službeni glasnik, beograd 2011. Piše: Teofil Pančić Čudan je, i uzbudljiv, ovaj kratak spis velikog portugalskog pesnika, baš kao što je čudno i uzbudljivo i vreme u kojem je nastao. Godina je 1922., Evropa se još pridiže iz pepela najstrašnijeg rata u dotadašnjoj istoriji, […]
Iz Knjige nespokoja Bog me je stvorio da budem dete i ostavio me da celog života budem dete. Ali zašto je onda dozvolio životu da me bije, da mi otima igračke i da me ostavlja samog u školskom dvorištu da gužvam svojim slabašnim ručicama plavu prljavu keceljicu, svu umrljanu suzama? Ako […]