Jasan Pogled
Ničeova filozofija (1) Piše: Žil Delez Niče je u filozofiju uključio dva izražajna sredstva, aforizam i poemu. Sami ti oblici pretpostavljaju novu zamisao filozofije, novu sliku mislioca i mišljenja. Ideal saznanja, otkriće istine, Niče zamenjuje tumačenjem i vrednovanjem. Prvo cilja na „smisao” neke pojave, uvek parcijalan i fragmentaran; drugo […]
Piše: Karl Šlehta Tako je govorio Zaratustra. Knjiga za sve i ni za koga, Četvrti i poslednji deo\ privatno izdanje. – Pismo sestri od januara je falsifikat; isto tako pisma s početka i sredine marta (protiv majke, bračnog para Overbek, Lu Salome i Malvide Fon Majzenbug). Niče ne nalazi izdavača za […]
Čovjek je bolesniji, nesigurniji, promjenljiviji, neodređeniji od bilo koje druge životinje, da nema nikakve sumnje – on je bolesna životinja.
I dalje u Sorentu. Oseća se „opet veoma loše… skoro očajno”. 10. aprila Re i Brener otputovali; dolazak bračnog para fon Zajdlic. Planovi da se oženi: „dobro, ali bogato“. Početkom maja: „oseća se sve lošije”; plan da „demisionira“. Odlazak iz Sorenta za Švajcarsku. Četiri nedelje na lečenju u Ragacu; preko […]
Piše: Karl Šlehta Rođenje tragedije iz duha muzike. – Vagner Ničeu: „Još nisam pročitao ništa lepše od Vaše knjige!“ ; 18. januara Kozima Vagner Ničeu: „U toj knjizi ste zarobili duhove za koje sam verovala da su samo našem majstoru u službi. Ričl beleži u svom dnevniku 31. decembra 1871: […]
Piše: Karl Šlehta 1844.15. oktobra Fridrih Vilhelm Niče rođen u Rekenu kod Licena kao prvo dete sveštenika Karla Ludviga Ničea (r. 1813. kao sin sveštenika) i njegove supruge Franciske, rođ. Eler (r. 1826. kao ćerka sveštenika). 1846.Rođenje sestre. 1848.Rođenje brata. 1849.0čeva smrt; prema dijagnozi lekara Opolcera iz Lajpciga, od […]
U oktobru 1889. dolazi do međuigre sa „rembrantovskim Nemcem“ Julijusom Langbenom, koji je hteo da izleči Ničea razgovorom, ali je u žurbi otišao posle jednog Ničeovog napada besa. Od njega potiču poetične – i prilikama odgovarajuće – reči: „On je dete i kralj, i sa njim se mora postupati kao […]
Tekst preuzet iz časopisa Gradac 152-153 (2004.) Priređivač: Novica Milić Epilog Piše: Verner Ros Ničeova biografija okončava u prvim januarskim danima godine 1889. Njegov život se produžio još do 25. Avgusta 1900. On umire, oduzet i slab, od upale pluća Desetog januara 1889. Niče je odveden u univerzitetsku psihijatrijsku kliniku […]
217. Udaljavanje od čula više umetnosti. – Naše uši su, usled izvanredne vežbe intelekta u umetničkom razvoju nove muzike, postajale sve intelektualnije. Stoga mi sada podnosimo mnogo veće snage tonova, mnogo više „buke“ , pošto smo mnogo bolje nego naši prethodnici uvežbani da čujemo um u njoj. U stvari, sva […]
Brkovi u kadi Piše: Günther Nenning Većina filozofa nema ni brkove ni bradu, ili pak ima punu bradu. Nietzsche je imao brkove. Profesore filozofije nikada nije zanimalo kako to i zbog koga – ali mene jest. Jedina do sada objašnjiva filozofska brada jesu Schopenhauerovi dugi zulufi. Schopenhauer je volio jesti […]