Anatomija Fenomena

Niče – Vrijeme i život (1) [Tema: Niče]

nietzsche-2

Piše: Karl Šlehta

 

1844.15. oktobra Fridrih Vilhelm Niče rođen u Rekenu kod Licena kao prvo dete sveštenika Karla  Ludviga Ničea (r. 1813. kao sin sveštenika) i njegove supruge Franciske, rođ. Eler (r. 1826. kao ćerka sveštenika).

1846.Rođenje sestre.

1848.Rođenje brata.

1849.0čeva smrt; prema dijagnozi lekara Opolcera iz Lajpciga, od „razmekšanja mozga“ . O sestrinom krivotvorenju izvora u vezi s tim up. HKG, W I, 4. I 450. (Historisch-kritischen Gesamtausgabe, 1933-42];  dalje: Richard Blunck, Friedrich Nietzche, Kindheit und Jugend, Minhen/Bazel, 1953, str. 32.

  1. Smrt brata; prema majčinom iskazu, od grčeva prilikom izbijanja zuba. Preseljenje porodice u Naumburg. Polazak u građansku školu za dečake; prvo prijateljstvo sa Vilhelmom Pinderom i Gustavom Krugom.
  1. Prelazak trojice prijatelja u jedan privatni institut, pripremnu školu za Gimnaziju pri katedrali.
  1. Prelazak u peti razred Gimnazije pri katedrali. Prvi pokušaji komponovanja.
  1. Preko leta na raspustu zbog bolova u glavi i očima.
  1. Niče dobija mesto na Zemaljskoj školi Porta.
  1. Prvo prijateljstvo sa Paulom Dojsenom.
  1. Niče, Pinder i Krug osnivaju književno i muzičko udruženje „Germanija“.

1861.Gustav Krug upoznaje Ničea sa klavirskim izvodima iz Tristana. Vlastite kompozicije. Konfirmacija, zajedno sa Paulom Dojsenom. Niče često fantazira za klavirom. Prvi susret sa Karlom fon Gersdorfom.

  1. Česte glavobolje. Primedba u bolesničkoj knjizi u Porti: „Niče je snažan, dežmekast čovek sa upadljivo ukočenim pogledom, kratkovid i često ga muči glavobolja. Njegov otac je mlad umro od razmekšanja mozga i bio je rođen u poodmaklom dobu svojih roditelja; sin u vreme kada je otac već bio bolestan. Još nisu vidljivi nikakvi teži znaci, ali neophodno je uzimati u obzir antecedencije.”
  1. Matura; rad: „De Theognide Megarensi“. Abitura: odličan u tri glavna predmeta; iz matematike četiri. Putovanje Rajnom sa Paulom Dojsenom; veliki uspeh sa klavirskim fantazijama. Univerzitet u Bonu: dva semestra filologije i teologije. Stupanje u studentsko udruženje „Frankonija”. Veoma mnogo komponuje.
  2. Prvo razilaženje sa majkom zbog njegove čvrste odluke da napusti studije teologije. Oduševljeno učešće na kelnskom muzičkom festivalu. U leto „jaki reumatizam” (up. pismo Karlu fon Gersdorfu od 4. avgusta; na pitanje da li se radi o meningitisu izazvanom infekcijom, up. R.Blunck, nav. delo, str. 160. Prema Blunkovom savesnom prikazu, teško se može sumnjati da je Niče kasnije, u Lajpcigu, kod dva lajpciška lekara bio lečen od sifilisa). Istupanje iz „Frankonije”. Od jeseni na univerzitetu u Lajpcigu: četiri semestra filologije. 25. novembra pristupno predavanje njegovog učitelja Ričla. Krajem oktobra/početkom novembra otkriće Šopenhauera. U decembru, na Ričlov podsticaj, osnivanje „Filološkogudruženja”. Vlastite kompozicije.

1866.18. januara prvo Ničeovo predavanje u „Filološkom udruženju”: o „Poslednjoj redakciji Teognida“ ; nudi rukopis Ričlu. 24. Februara odlučujuća poseta Ričlu: „(Ričl) je rekao… da još nikad nije kod nekog studenta trećeg semestra mogao da vidi nešto slično po strogom metodu i sigurnosti kombinacije…To je vreme kada sam bio rođen kao filolog…“ (up. III, 135). Na leto prvi planovi da se otpočne univerzitetska karijera; otkriće „Istorije materijalizma“ Fridriha Alberta Langea. Prvo poznanstvo sa Ervinom Rodeom. U avgustu na ferijama, putovanje sa Rodeom u Češku šumu. Beg pred kolerom za Kezen. Svira klavirski izvod iz Valkira sa „vrlo pomešanim osećanjima”. U novembru univerzitet postavlja nagradnu filološku temu: „De fontibus Diogenis Laerti“ . Posete operi i pozorištu; oduševljenje Hedvigom Rabe; zanesenost „sentimentalnom“ Zuzanom Klem. U odnosu prema ratu 1866, Niče je bio „razbesneli Prus“. Prilog istoriji Teognidove zbirke izreka. – 9. oktobra početak vojne službe u konjičkom odeljenju jedne regimente poljske artiljerije u Naumburgu. Ničeov rad o Laertiju biva nagrađen. Studije Demokrita: Kritika moderne filologije i „istorizma”. Kompozicije.

1868.De Laerti Diogenis fontibus I, II. – U martu nesreća prilikom jahanja. Plan da sa Ervinom Rodeom 1869. na neko vreme ode u Pariz; plan disertacije na temu „Pojam organskog od Kanta“ . Čvrsta odluka da habilitira u Lajpcigu. U julu lečenje u Bad Vitekindu. 15. Oktobra kraj vojne službe. 28. oktobra potpuno „preobraćanje” Vagnerovoj muzici prilikom slušanja uvertira za Tristana i Majstore pevače\ istog dana Ervinu Rodeu: „Nemam srca da se prema toj muzici odnosim kritički hladno; svaka žila, svaki nerv mi igra, i dugo nisam imao neko tako trajno osećanje oduzetosti kao kod poslednje pomenute uvertire.” Uveče 8. Novembra prvi susret sa Rihardom Vagnerom, u Lajpcigu, u kući orijentaliste Hermana Brožhausa; Ničeova pokroviteljka gospođa Sofija Ričl bila je prijateljica gospođe Otilije Brokhaus, Vagnerove sestre; razgovor sa Vagnerom o Šopenhaueru (up. III, 997TS). Oduševljeno čitanje Vagnerovog pesništva i estetičkih spisa. Halucinacija (v. III 148; up. R. Blunk, na nav. mestu, 2171T). Saradnik „Rajnskog muzeja” I „Centralnog književnog lista“ .

  1. De Laerti Diogenis fontibus III, IV. – Homer i klasična filologija, predavanje (privatno izdanje). – Početkom godine plan da se prekine studij filologije i studira hemija (v. III, 1004). 10. januara prijateljsko Ričlovo obaveštenje da se na univerzitetu u Bazelu diskutuje o pozivanju Ničea na katedru za grčki jezik i književnost; Ričl piše Ničeovom prethodniku u Bazelu, profesoru Adolfu Kislingu: „Toliko mladih snaga sam gledao kako se pred mojim očima razvijaju tokom 39 godina: još nikada nisam upoznao mladog čoveka koji bi tako rano i tako mlad već bio tako zreo, kao što je taj Niče. 21. januara izvanredan utisak o prvom izvođenju Majstora pevača u Drezdenu. 13. februara imenovanje „za vanrednog profesora klasične filologije na univerzitetu u Bazelu i za učitelja grčkog jezika u višim razredima pedagogijuma”, i to bez prethodne promocije i habilitacije; o tome Ričl 11. januara predsedniku Saveta za vaspitanje u Bazelu, prof. dr V. Fišeru: „Vaše ljubazno pismo od 5. d. mi je predstavljalo pravu blagodat… jer sam po prvi put doživeo da je neka vlast dovoljno prosvećena da se u ime jasno spoznatih interesa stvari ne osvrće na formalni nedostatak. Takvo nešto se u Nemačkoj apsolutno ne dešava…” 23. marta izdavanje doktorske diplome preko lajpciškog fakulteta, bez ikakvog ispita i rasprave, na osnovu radova koje je Niče objavio u „Rajnskom muzeju”. 17. aprila „razrešenje od pruskog državljanstva“ ; Niče postaje Švajcarac. 12. aprila odlazak iz Naumburga; Keln, Bon, Visbaden, Hajdelberg (pisanje pristupnog govora), Karlsrue (izvođenje Majstora pevača, njegove tada „najdraže opere“ ); 19. aprila prispeće u Bazel. 17. maja (ponedeljak uoči Duhova) prva poseta Vagneru u Tribšenu kod Lucerna. 28. maja pristupni govor: „Homer i klasična filologija”. Prvi „bliži odnos“ sa Jakobom Burkhartom (svedočanstva o Burkhartovoj vezi sa Ničeom su skupljena u F. Štehelinovom predgovoru za Istoriju grčke kulture. Letnje ferije: Interlaken, Pilatus, Badenvajler; u oktobru: Naumburg. Božić u Tribšenu. Predavanja: u letnjem semestru: 1. Eshilove hoefore (6 slušalaca), 2. Grčki liričari (7 slušalaca); u zimskom semestru: Latinska gramatika (8 slušalaca).
  1. Firentinski traktat o Homeru i Hesiodu, njihovom poreklu i njihovom takmičenju I, II. – 18. Januara javno predavanje o „Grčkoj muzičkoj drami“ (obj. u Lajpcigu 1926); 1. februara o „Sokratu i tragediji” (obj. u Lajpcigu 1927). 9. aprila unapređenje u redovnog profesora: „Kao priznanje za njegov dosadašnji rad.“ Za uskršnjeg raspusta sa majkom i sestrom na Ženevskom jezeru, početkom juna u Bernškom gorju. 11-13. juna sa Ervinom Rodeom u Tribšenu. Plan da se radi Vagnerovih namera u Bajrojtu par godina uzme odsustvo. Letnje ferije: Aksenštajn, Maderanental. Pisanje članka „Dionizijski pogled na svet“ (obj. u Lajpcigu 1928). 8. avgusta zahtev za odsustvo da bi „kao vojnik ili kao bolničar” mogao da bude koristan u nemačko-francuskom ratu; 11. avgusta odsustvo „za sanitetsku službu”. Od sredine avgusta zajedno sa hamburškim slikarom Mozengelom bolničar: Erlangen, Vert, Zulc kod Vajsenburga, Hagenau-Bišvajler, Linvij, Nansi; od 7. septembra, oboleo od dizenterije i difterititisa, ponovo u Erlangenu. Rekonvalescencija u Naumburgu; od 15. oktobra prve misli o jednoj novoj metrici: „najbolja filološka pomisao koju sam do sada imao”. Krajem oktobra ponovo u Bazelu. Vagner šalje Ničeu rukopis svog svečanog spisa „Betoven“ . Niče sluša kod Burkharta predavanja o „Istorijskoj veličini“ (up. 5. glavu Razmatranja o svetskoj istoriji) i kod jednog kolege „O studiju istorije” (sabrano kao Razmatranja o svetskoj istoriji). Promena u oceni nemačko-francuskog rata. Prvi susreti sa Francom Overbekom; zatim pet godina ukućani: skoro svakoga dana na večeri kod Overbeka. Božić u Tribšenu. Predavanja: u letnjem semestru: Sofokle, Kralj Edip (11 slušalaca); u zimskom semestru: 1. Metrika (5 slušalaca), 2. Hesiodova Erga (11 slušalaca).
  1. Sokrat i grčka tragedija (privatno izdanje) – Početkom januara Ničeova molba za mesto profesora filozofije na univerzitetu u Bazelu, upražnjeno odlaskom Gustava Tajhmilera; Niče za svog filološkog naslednika predlaže Ervina Rodea; tuži se na stanja iscrpljenosti koja se redovno ponavljaju, konačno hoće „da i ovde sme da sledi glas svoje prirode”. 15. februara „radi zdravstvenog oporavka na odmoru do kraja zimskog semestra”; do početka aprila sa sestrom u Luganu: rad na Rođenju tragedije. Do 9. aprila nekoliko dana u Tribšenu. Na leto sa sestrom i Karlom fon Gersdorfom u Bernškom gorju. U oktobru u Naumburgu i Lajpcigu: sastanak sa Rodeom i Fon Gersdorfom. Posle duže pauze ponovo kompozicije. „Posveta demonima” kod Jakoba Burkharta (v. III, 1051). 20. decembra na Vagnerovom koncertu u Manhajmu: „Ne znam za čujnija i uzvišenija stanja nego što sam ih tamo doživeo…“ (pismo K. fon Gersdorfu od 23. decembra). U okviru univerzitetskog druženja kod Bahofena. Predavanja: u letnjem semestru: Uvod u studije filologije (9 slušalaca); u zimskom semestru: 1. Uvod u studije Platonovih dijaloga (6 slušalaca), 2. Uvod u latinsku epigrafiku (9 slušalaca).

Nastaviće se

 

Ostavite komentar: