Jasan Pogled
I dalje u Sorentu. Oseća se „opet veoma loše… skoro očajno”. 10. aprila Re i Brener otputovali; dolazak bračnog para fon Zajdlic. Planovi da se oženi: „dobro, ali bogato“. Početkom maja: „oseća se sve lošije”; plan da „demisionira“. Odlazak iz Sorenta za Švajcarsku. Četiri nedelje na lečenju u Ragacu; preko […]
Piše: Karl Šlehta Rođenje tragedije iz duha muzike. – Vagner Ničeu: „Još nisam pročitao ništa lepše od Vaše knjige!“ ; 18. januara Kozima Vagner Ničeu: „U toj knjizi ste zarobili duhove za koje sam verovala da su samo našem majstoru u službi. Ričl beleži u svom dnevniku 31. decembra 1871: […]
Piše: Karl Šlehta 1844.15. oktobra Fridrih Vilhelm Niče rođen u Rekenu kod Licena kao prvo dete sveštenika Karla Ludviga Ničea (r. 1813. kao sin sveštenika) i njegove supruge Franciske, rođ. Eler (r. 1826. kao ćerka sveštenika). 1846.Rođenje sestre. 1848.Rođenje brata. 1849.0čeva smrt; prema dijagnozi lekara Opolcera iz Lajpciga, od […]
U oktobru 1889. dolazi do međuigre sa „rembrantovskim Nemcem“ Julijusom Langbenom, koji je hteo da izleči Ničea razgovorom, ali je u žurbi otišao posle jednog Ničeovog napada besa. Od njega potiču poetične – i prilikama odgovarajuće – reči: „On je dete i kralj, i sa njim se mora postupati kao […]
Tekst preuzet iz časopisa Gradac 152-153 (2004.) Priređivač: Novica Milić Epilog Piše: Verner Ros Ničeova biografija okončava u prvim januarskim danima godine 1889. Njegov život se produžio još do 25. Avgusta 1900. On umire, oduzet i slab, od upale pluća Desetog januara 1889. Niče je odveden u univerzitetsku psihijatrijsku kliniku […]
217. Udaljavanje od čula više umetnosti. – Naše uši su, usled izvanredne vežbe intelekta u umetničkom razvoju nove muzike, postajale sve intelektualnije. Stoga mi sada podnosimo mnogo veće snage tonova, mnogo više „buke“ , pošto smo mnogo bolje nego naši prethodnici uvežbani da čujemo um u njoj. U stvari, sva […]
Brkovi u kadi Piše: Günther Nenning Većina filozofa nema ni brkove ni bradu, ili pak ima punu bradu. Nietzsche je imao brkove. Profesore filozofije nikada nije zanimalo kako to i zbog koga – ali mene jest. Jedina do sada objašnjiva filozofska brada jesu Schopenhauerovi dugi zulufi. Schopenhauer je volio jesti […]
209. Radost u starosti. – Mislilac, kao i umetnik koji je svoje bolje Ja spasao u delu, oseća jednu skoro pakosnu radost kada vidi kako njegovo telo i duh tokom vremena polako bivaju načeti i narušeni, kao da iz nekog ugla posmatraju lopova koji posluje oko njihovog trezora, znajući da […]
Tekst preuzet iz časopisa Gradac 152-153 (2004.) Priređivač: Novica Milić 195. Po Grcima. – Saznanje danas veoma ometa to što su sve reči stogodišnjim preterivanjem osećanja postale maglovite i naduvane. Višem stepenu kulture koji se stavlja pod vlast (mada ne i pod tiraniju) saznanja potrebni su veliko trežnjenje osećanja i […]
Tekst preuzet iz časopisa Gradac 152-153 (2004.) Priređivač: Novica Milić 171. Nužno u umetničkom delu. – Oni koji toliko govore o onom nužnom u nekom umetničkom delu preteruju, ako su umetnici, in majorem rtist gloriam, ili, ako su laici, iz neznanja. Oblici nekog umetničkog dela koji nagovaraju njegove misli da […]