Anatomija Fenomena

Gladak led je raja svet onom ko dobro plesati sme [Tema: Niče]

Foto: Ray K. Metzker
Foto: Ray K. Metzker

Vesela nauka (2)

»Šala, lukavstvo i osveta”

Predigra u nemačkim rimama

Prepev Vito Marković.

1.

P o z i v

Uzmite moju hranu, jedači,
Sutra će vam prijat bolje,
A već prekosutra dobro!
Hoćete li tad još više
Mojih sedam starih stvari
Usedmostručiće mi novu hrabrost.

2.

M o j a  s r e ć a

Kada sam traženja trudan postajao.
Naučih se nalaženju.
Otkad me je vetar pobijao,
Na sve vetrove jedra mi se penju.

3.

O d v a ž a n

Kopaj duboko tamo gde stojiš!
Dole je izvora rad!
Neka se mračnjaka povik ori:
»Tamo je stalno — ad!«

4.

D i j a l o g

  1. Bejah li bolan? Da li sam zdrav?
    I ko moj lekar bese pravi?
    Kako sve to zaboravih:
  2. Tek sada mislim da si zdrav,
    Jer zdrav je ko zaboravi.

5.

P u n i m a  v r l i n e

I našim vrlinama treba noge lako da se dižu,
Kao Homerovi stihovi moraju da dođu i dalje
da idu!

6.

S v e t s k a  m u d r o s t

Ne zadržavaj kret!
Ne kroči previsoko!
Sa poluvisine svet
Najlepše gleda ti oko.

7.

V a d e m e c u m — v a d e t e c u m*

Moj jezik i govor te tak’o,
Slediš me, pratiš me tako?
Ti verno pratiš sebe samo:
Tako me slediš —Lagano! Lagano!

  • Lat. —pođi sa mnom —pođi sa sobom! prim.prev.’.

8.

Kod t r e ć e g  s k i d a n j a  s v l a k a

Već mi se krivi i prska koža,
Već novom težnjom vrije,
Koliko zemlja variti može
Za zemlju u meni zmije.
Već puzim između trave i stene,
Gladan na krivom putu smeten,
Da jedem ono što stalno jedem,
Tu zmijsku hranu, zemljo tebe!

9.

M o j e  r u ž e

Da! Moja sreća teži da usreći,
Ta svaka sreća želi da usreći!
Morate se sviti i skriti lica
Između stene i trnovih živica,
Često lizati svoje prstiće!
Jer peckanje prija baš mojoj sreći,
Jer zlobe gode baš mojoj sreći!
Da li ćete se mojih ruža odreći?

10.

P r e z i r a č

Mnogo šta puštam da se valja, pada,
I preziračem nazivate me stoga.
Iz prepunih kupa ko tu pije sada?
Pustite mnogo šta da se valja, pada,
Gore na vina ne mislite, mnoga.

11

P o s l o v i c a  k a ž e

Oštro i blago, grubo i što sija,
Prisno i retko, prljavo i čisto.
Luda i mudraca sastanak taj:
Sve sam to i hoću da budem, znaj,
Ujedno golub, svinja i zmija!

12.

J e d n o m  p r i j a t e l j u  s v e t l o s t i

Ne želiš li da zamoriš čula i oči,
I za suncem u senci brzo kroči.

13.

Za p l e s a č e

Gladak led
Je raja svet
Onom ko dobro plesati sme.

14

V a l j a n i

Bolje iz čitave šume neprijateljstvo,
Nego presovano prijateljstvo.

15.

R đ a

I rđa je potrebna: oštrina nije dosta!
Inače stalno kažu za te: »On premlad osta!«

16.

N a v i š e

»Na breg da se popnem, ti mi reci kako?«
»Kroči samo gore, ne misleći na to!«

17.

I z r e k a  s i l n i k a

Tog stalnog kukanja okani se žalnog!
Uzimaj, molim te, uzimaj stalno!

18.

U s k e  d u š e

Uske duše mrske su mi to:
Tu nema ničeg dobrog, skoro ničeg zlog.

19.

N e v o l j n i  z a v o d n i k

Izbaci za zabavu reč praznu k’o pena
Nasumce —a ipak zbog toga pade žena.

20.

Za  r a z m a t r a n j e

Dvostruku bol lakše je podnositi,
Nego jednu bol: hoćeš li je nositi?

21.

P r o t i v  o h o l o s t i

Ne pravi se važan, jer ubod samo mali
Učinit će da prsneš i da se svališ.

Fridrih Niče

Nastaviće se

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.