Jasan Pogled
“Mladi Gogolj je prvi u književnosti visoko umjetnički izrazio ukrajinski folklor. Pravi ukrajinski život razvija se pred našim očima sa svim karakteristikama ukrajinskog naroda. Narodnih običaja, praznoverja, predrasuda ne nedostaje toj slici, ali oni su tu da bi dali boju stvarnog narodnog duha, da bi ga naglasili, obogatili. Narodno obelježje […]
Jedni pretpostavljaju da je Gogolj spalio gotovo završeni drugi tom “Mrtvih duša” u naletu bijesa, a drugi da je to uradio slučajno. Navodno je htio uništiti samo prvobitne rukopise, ali je nepažnjom bacio u kamin i sveske s prepisanim tomom. Bilo kako bilo, taj je događaj potresao i samog pisca, […]
Nos I U Petrogradu se 25. marta dogodilo se nešto vrlo neobično. Berberin Ivan Jakovljevič, sa stanom na Voznesenskom prospektu (prezime mu se izgubilo, nema ga čak ni na firmi na kojoj je naslikan gospodin nasapunjana lica i na kojoj piše: „I puštamo krv“), dakle, berberin Ivan Jakovljevič probudio se […]
Glava peta ONA IZLAŽE SAVETOVANJE DVAJU UGLEDNIH MIRGORODSKIH LIČNOSTI Samo što je sredio svoje domaće poslove, Ivan Ivanovič izađe po običaju da malo poleži u tremu, kad, na veliko iznenađenje spazi da se nešto crveni na kapiji. To beše crveni posuvratak na rukavu načelnika policije, koji je kao i okovratnik […]
Glava prva Ivan Ivanovič i Ivan Nikiforovič Divne li dolame u Ivana Ivanoviča! Lepota jedna! Još od kakvog astragana! Što je to astragan! Modrikast, pa još svetluca kao inje! Kladim se u šta hoćete da niko nema takvu dolamu. Tako vam boga, pogledajte je, naročito kad Ivan Ivanovič razgovara s […]
VII – To sam ja, kćeri moja! Ja sam, srce moje! – začu Katarina kad dođe k svesti i ugleda pred sobom staru služavku. Starica nagnuta nad njom, čini se nešto šapće, ispružila iznad nje svoju uvelu ruku i prska je hladnom vodom. – Gde sam to ja? – zapita […]
IV Osvanuo je dan ali bez sunca: nebo se natuštilo, a sitna kiša sipila je po poljima, šumama i širokom Dnjepru. Probudila se panji Katarina, ali je nevesela, oči joj uplakane i sva je tužna i uznemirena. – Mužu moj mili, mužu dragi moj, čudan sam san usnila! – Kakav […]
I Grmi i tutnji čitav jedan kraj Kijeva: to jesaul Gorobec ženi sina. Mnogo je sveta podolazilo jesaulu u goste. U stara vremena ljudi su voleli dobro da pojedu, još više da popiju, a najviše da se provesele. Dojahao je na svom vrancu i Zaporožac Mikitka pravo sa razuzdane pijanke […]
„Ja i danas osećam da nezemaljska volja usmerava moj put. On je, po svoj prilici, za mene neizbežan.“ (Pismo M. P. Pogodinu, 15. maj 1836) „Gledajte razumno na svaku stvar i ne zaboravite da ona može imati dve sasvim suprotne strane, od kojih vam jedna još nije otkrivena“. (O pozorištu) […]
Nikolaj Vasiljevič Gogolj rođen je u živopisnom i blatnjavom trgovačkom mestu Soročinci, u takozvanoj Maloj Rusiji (odnosno, Ukrajini), 1. aprila 1809. godine. Posle mature u gimnaziji u Nežinu („Prejedao se ljepljivih bombona. Njegovi školski drugovi izbegavali su da uzmu u ruke knjige kojima se služio” – kaže o njegovim školskim […]