Jasan Pogled
Prema latinskim i grčkim klasicima, Lamije su živele u Africi. Od pojasa nagore imale su telo prelepe žene; ispod pojasa su bile zmije. Neko ih je opisao kao vračare; drugi, kao zloćudna čudovišta. Nisu imale dar govora, ali njihov zvižduk je bio milozvučan. U pustinjama su privlačile putnike da bi […]
Toga dana Žuti Car pokaza svoju palatu pesniku. Iza njih, u dugome nizu, ostadoše prve zapadne terase koje se poput stepenastih sedišta u nekom gotovo nepreglednom amfiteatru spuštahu prema raju ili vrtu čija metalna ogledala i gusti redovi kružno zasađenih smreka već najavljivahu lavirint. Radosno se izgubiše u njemu, u […]
Niko nije bio u njemu; iza njegovog lica (koje, čak i prema lošim slikama iz njegovog vremena, ne liči ni na jedno drugo) i njegovih reči, koje su bile brojne, fantastične i usplahirene, bilo je samo malo hladnoće, san koji niko nije sanjao. U početku je mislio da su svi […]
U snovima (piše Kolridž) slike predstavljaju utiske za koje verujemo da ih prouzrokuju; ne osećamo užas zato što nas pritiska sfinga, sanjamo sfingu da objasnimo užas koji osećamo. Ako je tako, kako bi obična hronika njihovih oblika mogla izraziti čuđenje, ushićenje, strepnju i radost koje su izatkale san te noći? […]
Ovaj događaj su mi ispričali u Teksasu, ali on se zbio u jednoj drugoj državi. Junak priče je samo jedan iako svaka priča ima hiljade junaka, vidljivih i nevidljivih, živih i mrtvih. On se, čini mi se, zvao Fred Merdok. Bio je visok kao što su obično Amerikanci, ni plav […]
Avelj i Kain se susretoše posle Aveljeve smrti. Hodahu pustinjom i prepoznaše se iz daljine, jer obojica behu vrlo visoki. Braća sedoše na zemlju, založiše vatru i obedovaše. Ćutahu kako čine umorni ljudi na izmaku dana. Na nebu se pomaljaše zvezda koja još ne beše dobila ime. Pri svetlosti plamena […]
Čim se okončala agonija, već sam, već sam, razdiran i odbačen, utonuo je u san. Kada se probudio, čekale su ga stvari svakodnevice i poznata mesta; rekao je sebi da ne treba da suviše razmišlja o prethodnoj noći i, ohrabren tom odlukom, obukao se bez žurbe. Obavio je dosta dobro […]
Nit koju je Arijadnina ruka stavila u Tezejevu (u drugoj ruci mu je bio mač) da bi se ovaj uputio u lavirint i otkrio središte, čoveka sa glavom bika ili, kako hoće Dante, bika sa ljudskom glavom, zadao mu smrt i da bi, posle izvršenog podviga, razatkao kamene mreže i […]
San koji je sanjao Pedro Enrikez Urenja u zoru jednog dana 1946. sastojao se začudo ne od slika, već od reči. Glas koji ih je lagano izgovarao nije bio njegov, ali mu je bio sličan. Ton je, uprkos patetičnim mogućnostima teme, bio bezličan i običan. Za vreme tog sna, koji […]
Balkh, Nišapur, Aleksandrija; ime nije važno. Možemo zamisliti tržnicu, krčmu, dvorište i u njemu visoke terase sa zastorima, reku koja je ponavljala lica pokolenja. Možemo takođe zamisliti prašnjav vrt, jer pustinja nije daleko. Načinio se krug i jedan čovek govori. Nije nam dato da odgonetnemo (kraljevstva i vekovi su mnogobrojni) […]