Jasan Pogled
Milan Kundera – Svest o kontinuitetu (drugi dio) Tiranija priče Tom Džons je nađeno dete; on živi u jednom dvorcu na selu u kome ga lord Olvorti podučava i štiti; kada je stasao zaljubio se u Sofiju, kćer jednog imućnog suseda, meðutim, kada se za tu ljubav saznalo (na kraju […]
O mom ocu koji je bio muzičar pričali su sledeću anegdotu. Zatekao se na nekom mestu na kome su se čuli zvuci jedne simfonije sa nekog radija ili gramofona. Prijatelji, svi muzičari ili melomani, prepoznali su odmah Devetu Betovenovu. Obratiše se mom ocu: „Koja je to muzika?” A on, nakon […]
U kući sam pisala na prvom spratu, a ne dole. Kasnije sam, naprotiv, pisala u velikoj središnjoj prostoriji u prizemlju da bih bila manje sama, možda, ne znam više, a i zato da bih videla park. U knjizi postoji samoća, u njoj je samoća čitavog sveta. Ona je svuda. Sve […]
Pisati U kući ste sami. Ne van nje, već u njoj. U parku ima ptica, ima mačaka. A ponekad i neka veverica, neka lasica. U parku niste sami. Ali u kući ste toliko sami da ste od toga ponekad pomalo izgubljeni. Tek sada znam da sam ostala tu deset godina. […]
Ne sustaj, Gutenberg! – dvaput Ura za Manjinu Prevela s engleskog: Drinka Gojkovic Sâmo postojanje “teške književnosti”, njeno preživljavanje u svetu koji je prema njoj u velikoj meri indiferentan predstavlja malo čudo. A svaka rasprava o čudima – ako niste prorok ili pop – nosi određeni rizik. Šta je, u […]
Piše: Džonatan Frenzen Možda sanjati: u doba slika, zašto pisati romane?1 (prvi dio) Očajanje zbog američkog romana prvi put sam osetio u zimu 1991, kad sam se povukao u umetničku koloniju Jado severno od Njujorka, da napišem poslednje dve glave svog drugog romana. U gradu Njujorku stanovao sam u srcu […]