Jasan Pogled
… Te priče (1) su upoređivali sa delima Žila Verna; književni komentatori su nekad čak bili skloni da me nazivaju engleskim Žil Vernom. U stvari, nema baš nikakve književne sličnosti između oštroumnih zamisli velikog Francuza i ovih fantazija. Njegova su dela skoro uvek posvećena pronalascima i otkrićima koja su potpuno […]
„Čovek malih vrlina, sklon rasipništvu i alkoholizmu“, ovako je irski romanopisac jednom opisao samog sebe. Barem što se tiče njegovih svakodnevnih navika, nije bio sklon samokontroli ni naročitoj redovnosti. Prepušten samom sebi, Džojs bi obično ustajao kasno prepodne i koristio popodne (kada je, kako je govorio, „um u najboljem izdanju“) […]
U svojoj priči Sarrasine, Balzak opisujući kastrata prerušenog u ženu, napisao je i ovu rečenicu: „Bila je to prava žena, s nenadanim strepnjama, iracionalnim hirovima, instinktivnim brigama, smjernom smionošću, usplahirenošću, i sa finom osjećajnošću.“ Ko to govori? Da li je to junak priče koji želi zanemariti da je kastrat sakriven […]
Bernard Malamud (1914–1986) Romanopisac i pripovedač bio je, rečima svog biografa Filipa Dejvisa, čovek „progonjen vremenom“. Malamudova ćerka se seća da je on tokom celog života bio „apsolutno, kompulzivno tačan“ i napominje da bi postao izuzetno uznemiren kada bi negde zakasnio. Ova opsesivna tačnost mu je dobro služila kao piscu. […]
Natanijel Hotorn (1804–1864) Nakon što je diplomirao na koledžu Bodin 1825. godine, Hotorn se vratio kući u Salem, u Masačusetsu, gde se posvetio programu stroge književne samodiscipline. Zatvarajući se u svoju sobu tokom većeg dela dana, iscrpno je čitao i mnogo pisao, iako je uništio veliki deo onoga što je […]
Spisateljske navike ovog romanopisca rođenog u Rusiji bile su čuvene po svojoj neobičnosti. Počev od 1950. godine, prve verzije svojih dela pisao je olovkom na linijskim kartonima (indeks-karticama), koje je čuvao u dugačkim kutijama za dokumentaciju. Pošto je Nabokov tvrdio da zamišlja ceo roman u potpunom obliku pre nego što […]
Godine 1781, nakon nekoliko godina uzaludne potrage za odgovarajućim zaposlenjem kod evropskog plemstva, Mocart je odlučio da se nastani u Beču kao slobodni kompozitor i izvođač. U gradu je bilo pregršt prilika za muzičara Mocartovog talenta i ugleda, ali je održavanje solventnosti zahtevalo besomučan krug časova klavira, koncertnih nastupa i […]
To što nema opštevažećih pravila pisanja, ne znači da nema nikakvih pravila. Da li će ti neko pravilo odgovarati, saznaćeš tek kada postupiš prema njemu. 1. Piši svakodnevno. Otkrij svoje doba dana, mesto koje ti prija i alatke koje ti odgovaraju, i svakoga dana piši tako, tamo, u to vreme. […]
Pokrenuta u Franucskoj krajem sedamdesetih godina prošlog veka i nedavno obnovljena rasprava o autofikciji po svemu podseća na začarani krug, u okviru kojeg je malo šta u vezi sa neologizmom Serža Dubrovskog postalo jasnije. Za nekoga ko se prvi put sreće sa ovom rečju, njena moguća značenja šire se u […]
Ko je pripovedač? Većina savremenih književnih kritičara spremno će prihvatiti stav da naratora treba posmatrati kao inherentni element pripovesti, mada je koherentnost bilo kakvog distinktivnog koncepta narativnog agenta ove vrste u najmanju ruku diskutabilna.1 Dovodeći u pitanje pripovedača, želim da problematizujem i šire pretpostavke na kojima se ovakav koncept održava […]