Jasan Pogled
U kući sam pisala na prvom spratu, a ne dole. Kasnije sam, naprotiv, pisala u velikoj središnjoj prostoriji u prizemlju da bih bila manje sama, možda, ne znam više, a i zato da bih videla park. U knjizi postoji samoća, u njoj je samoća čitavog sveta. Ona je svuda. Sve […]
Pisati U kući ste sami. Ne van nje, već u njoj. U parku ima ptica, ima mačaka. A ponekad i neka veverica, neka lasica. U parku niste sami. Ali u kući ste toliko sami da ste od toga ponekad pomalo izgubljeni. Tek sada znam da sam ostala tu deset godina. […]
Ne sustaj, Gutenberg! – dvaput Ura za Manjinu Prevela s engleskog: Drinka Gojkovic Sâmo postojanje “teške književnosti”, njeno preživljavanje u svetu koji je prema njoj u velikoj meri indiferentan predstavlja malo čudo. A svaka rasprava o čudima – ako niste prorok ili pop – nosi određeni rizik. Šta je, u […]
Piše: Džonatan Frenzen Možda sanjati: u doba slika, zašto pisati romane?1 (prvi dio) Očajanje zbog američkog romana prvi put sam osetio u zimu 1991, kad sam se povukao u umetničku koloniju Jado severno od Njujorka, da napišem poslednje dve glave svog drugog romana. U gradu Njujorku stanovao sam u srcu […]