Tag: Jana Nebo

Art

Uzalud su čamci pristajali

Nisi ti bila ni pristanište, ni mirna luka, svetionik, šuma puna hlada, melem, izvor, dlan! Uzalud su čamci pristajali na tvoje obale. Prebiraš godine, sećanja, dane. Ništa ne treperi, ne pomera se, ne živi. Napunila si oči suzama i daljinom, skupila ruke kao činiju. Čekaš zalazak sunca kao jedinu ponudu […]

Art

Samo senka jednog deteta

Pratiš me, kad zakoračim u novi dan. Šepaš po praznim dlanovima; iza svakog ćoška – viriš. O, da si bar sećanje pa da se setim, nešto izgubljeno da ga tražim! Samo senka jednog deteta koje na leđima nosim i ne smem da ga probudim. Jasna Đurđić

Art

Gde su mi ptice pobegle

Ako se ne vidimo – neispričano će ostati u nekom ćošku. Ne može u dve reči nerečeno stati. Vazduh će biti plačljiv. Jezera u oku sama se praviti. Ali, nemoj! Ne plači! Skini kaput pretežak za tvoja ramena.. Samo ne pitaj nikad više zoru kad prerano bane – Gde su […]