Jasan Pogled
Od nečega uvek počne kraj. Od jednog dana, pogrešno izgovorene reči; Neke ćelijice unutra koja je sama otišla u šetnju; uzdrhtalog nemira kome uzrok samo slutiš; od nečega što davno beše a sad pluta ispred oka i nema slamke… Od poklona koji ne dadoh, ispružene ruke na koju ni novčić […]
Nema ni jedne ruke koja je utehu ušivala u ostarelo odelo. Sa njim si krenula na taj put. Sa njim ćeš i stići – tamo gde će te čekati sve što si pričala u prozebloj noći, i u ovom svetu bila kao od stakla – gde je svaki pokret lomio […]
Sad se smejem mojim popodnevima Rečima koje nisam rekla Uhvaćena u zamku lako kao ptica. Čuvala sam ih za neko drugo vreme. Sad ga nemam više, sa kosom sedom Omeđenim trajanjem Pred put. A nemam ništa da ponesem.. Šta li su to drugi nosili? Nešto vredno? Neko opravdanje? O, kako […]
Nije baš lako svakoga jutra praviti iste pokrete. Stolica na kojoj sedim okrenuta je prema planinama. Prozor je otvoren ako se ptice predomisle. Nije baš lako vući se danom istom stazom, sa istim mislima, nositi tvoju ljubav kao teret, breme, i usput se plašiti da ga ne ispustim. Kukavica, […]
Kuda ćeš sa tim gnezdom u rukama? Da ptice tražiš? Nikada nisi umeo da čekaš. Jana Nebo
Vratiti se u neku kuću ne kucati ući slobodno kao da je tvoja Smjestiti se udobno ispred nasmijanog lica i znatiželjno slušati grmljavinu kišu koja svjetluca na oknu onda se sjetiti da je noć da je dobro što nikoga ne poznaješ lagano spustiti glavu u dlanove. Jasna Đurđić