Tag: Jana Nebo

Art

Znala si – sve ćeš vratiti

Znala si – sve ćeš vratiti, platiti do poslednjeg novčića – svaku namrštenu reč. Sve je stiglo sa osmehom, olako prihvaćenoj ruci. Teralo je po svome, baš kao i ti nekad. Ništa nisi umela dok se bliskim ljudima činilo kako ti u oku nešto svetli. Znaš ti da je sve […]

Art

Od nečega uvek počne kraj

Od nečega uvek počne kraj. Od jednog dana, pogrešno izgovorene reči; Neke ćelijice unutra koja je sama otišla u šetnju; uzdrhtalog nemira kome uzrok samo slutiš; od nečega što davno beše a sad pluta ispred oka i nema slamke… Od poklona koji ne dadoh, ispružene ruke na koju ni novčić […]

Art

Na zidu sumraka

Sad se smejem mojim popodnevima Rečima koje nisam rekla Uhvaćena u zamku lako kao ptica. Čuvala sam ih za neko drugo vreme. Sad ga nemam više, sa kosom sedom Omeđenim trajanjem Pred put. A nemam ništa da ponesem.. Šta li su to drugi nosili? Nešto vredno? Neko opravdanje? O, kako […]

Art

Nije lako

  Nije baš lako svakoga jutra praviti iste pokrete. Stolica na kojoj sedim okrenuta je prema planinama. Prozor je otvoren ako se ptice predomisle. Nije baš lako vući se danom istom stazom, sa istim mislima, nositi tvoju ljubav kao teret, breme, i usput se plašiti da ga ne ispustim. Kukavica, […]

Art

Dlanovi

Vratiti se u neku kuću ne kucati ući slobodno kao da je tvoja Smjestiti se udobno ispred nasmijanog lica i znatiželjno slušati grmljavinu kišu koja svjetluca na oknu onda se sjetiti da je noć da je dobro što nikoga ne poznaješ lagano spustiti glavu u dlanove. Jasna Đurđić