Jasan Pogled
1. Jednom prilikom, sedamdeset sedme godine, još u En Arboru, Josif reče: „Pogledaj, dobio sam pismo od Solženjicina.“ Rukovodioci Mičigenskog univerziteta se trude da na vreme obezbede neku slavnu ličnost za diplomsku ceremoniju naredne godine. Slavnoj ličnosti u takvim slučajevima dodeljuju zvanje doktora honoris causa i zamole je da održi […]
Filosofija stoičara pominje se više puta i u prozi, i u poeziji Josifa Brodskog. Tako, u autobiografskom ogledu “Less Than One” on tu filosofiju upisuje u baltički pejzaž, koji pubertetlija iz dana u dan opaža, naturalizuje i predstavlja – od malih nogu – kao svoje neotuđivo vlasništvo: And from the […]
Kao da ga je svaka elegija koju je napisaoegoistički volela i želela da on bude njen junak A. Zagajevski, „Tema: Brodski“ Dvadeseti vek je dao više velikih pesnika nego sva prethodna stoleća zajedno. Može biti da je uzrok tome mera tragičnog ljudskog iskustva, koje je u dvadesetom veku, obeleženo kovitlanjem […]
Azijom dok putuješ, noćiš u tuđim kućama, zatim izbama, hamamima, magazama – u kulama brvnatim čija čađava stakla prostor drže na uzdi, bundom se pokrivaj i uviek se trudi da ležiš s glavom u uglu, jer teže je u uglu tome zamahnuti – pritom u mraku – sekirom nad njome […]
Da bi se razvio dobar ukus u književnosti – treba čitati poeziju! Budući najvišom formom ljudskog načina izražavanja, poezija nije samo najsažetiji, već i najkondenzovaniji način prenošenja čovekovog iskustva. Knjige su, u celini, manje konačne od nas samih. Čak i lošije među njima nadžive svoje tvorce uglavnom zato što zauzimaju […]
Tresak cinkane kante što je pretura vetar. Automobili bruje kližuć po kocki puta kao po ribama sura voda Hadsona. Još se čuje glas koji pripada Muzi; u sutonu zvuči kao ničiji, ječi jednolično poput zujanja muve u zimski kad tone san: šapuće bez značenja reči. Nerazbirljivost slova. Razlistan kupus tučanih […]
Trgnuo sam se danas dvaput iz sna i prišao prozoru, gde su ulične lampe polovinu rečenice, koja je pala u snu, sa tačkicom, tačkicom, tačkicom produžavale, kako ne bi ostavile ni jednu iskru utehe. Sanjao sam o tebi, bila si trudna. Čudno, iako već odavno ne živimo zajedno, stajao sam […]
Moj Telemaše, Trojanski rat završen je; ko je pobedio, ne sećam se. Grci, verovatno; toliko mrtvih iz kuće mogu da izbace samo Grci. Pa ipak, put koji nas je vodio ka rodnom domu ispade suviše dug; kao da je Posejdon, dok smo mi tamo gubili vreme, rastezao prostor. Ja sada […]
Ne verujem u političke pokrete, verujem u lični pokret, u pokret duše, kada se čovek zagledan u sebe toliko postidi da poželi da promeni nešto u samom sebi, ne u spoljašnjem svetu. Umesto toga predlažu nam jeftin i krajnje opasan surogat unutrašnjoj čovekovoj tendenciji za promenom: ovaj ili onaj politički […]
Svi se mi ponašamo u životu kao da nam je neko nekada negde rekao da će život biti lep, da možemo računati na harmoniju, na raj na zemlji. Hoću da kažem da za dušu – za čovečju dušu – ima nečeg uvredljivog u propovedi raja na zemlji. I nema ničeg […]