Tag: Jovanka Živanović

Art

U susret  svetlosti

„I vidjelo se svetli u tami i tama ga ne obuze.“    Sveto Jevanđelje po Jovanu   Nisam namrgođen, niti sam na sioranski način pesimističan i ružnim stranama života opsesivno posvećen čovek (tek što ispisah misao, Emil Sioran mi urla u desno uho kako on nije pesimista već plahovit čovek […]

Art

Led na dlanu

  Šta je to mlako, mirno i obično u mom životu? Ne znam, ali ne sumnjam da ima toga. Valjalo bi se potruditi pa naći, kazati, opisati. Je li vredno truda  baviti se onim što nam nije važno? Što nije zaslužilo našu misao, nije vredno ni mastila. Tako ja, ovako […]

Art

Bog pod noktima

  Piše: Jovanka Živanović   Ovoga te puta, vala, ostavljam zauvek!,  pretio sam ljutnjom koja nije svojstvena bogu –  ni svekolikom, ni ličnom, dok sam se spuštao strmom ivicom urvine koja je u obrnutom smeru bila uspon i jedina staza kojom se moglo stići na vrh povećeg brda u okolini […]

Art

Klavir je pio, ne ja

Piše: Jovanka Živanović Potpuno ću vas razumeti, jer logikom dobrih znalaca i  konzumenata umetnosti drukčije nećete moći, nego da ovu priču smestite na teren fantastike ili, istine radi, vratite je u zonu iz koje sam je poodavno sam proterao uverivši se u nedvosmislenost njene realističnosti. Govorim ovo više kao otrežnjen […]

Jasan Pogled

Skloni smo padu

Piše: Jovanka Živanović Sticanje intergiteta – vazda nesvršen glagol, nikada nisam videla kao muku i napor, niti osećala da išta u meni trpi kad um zasuče rukave. Svaki korak napred biva radost, i taman za koliko se popnemo uvis, za toliko ojača svetlost. No, ni jedan korak ne učinih da […]

Art

Zvezda

Kada se glista probija kroz sabijenu zemlju, s mukom praveći stazu tako što jede svoj put, zna li ona kud vode budući kanali – gore ili dole? To nikada neću saznati, jer nisam glista. Mrav sam. I ne jedem svoj put, put jede mene. Netom izrečeno već pripada prošlosti, ali […]