Jasan Pogled
Izdavač: Gradac : Dom kulture Čačak, 1987 Prevod: Dušan Đorđević Mileusnić Pogovor: Vladeta Jerotić Paracelzus ili Theophrastus Philippus Aureolus Bombastus von Hohenheim Živeo je u vreme Renesanse 11.11.1493-24.09.1541. Rođen u Ajnzidelnu u Švajcarskoj , bio je uvaženi alhemičar , lekar i astrolog. Njegov nadimak Paracelzus znači „Viši od Celzusa “ […]
Priroda nije sama po sebi voditeljica, jer ona nije tu zbog volje čoveka. Ali ako hoćemo da je koristimo kao voditeljicu, onda smemo sa našim starima zajedno da kažemo: „Naturam si sequemur ducem, nunquam aberrabimus“ (ako sledimo prirodu kao voditeljicu, nećemo nikada zalutati). Fenomen magnetne igle ne vodi brod. Moramo […]
Kolektivno nesvesno je ona tamna pozadina na kojoj se jasno izdvaja funkcija prilagođavanja svesti. Skoro da smo izazvani da kažemo, kako je sve valjano u psihi obuhvaćeno funkcijom prilagođavanja, a sve što nije, stvara neodređenu pozadinu, iz koje primitivnom čoveku izranjaju opasne senke i noćne utvare i od njega zahtevaju […]
Za uho laika, reč ,,nesveno“ ima prizvuk nečeg metafizičkog, tajanstvenog. Svojstvo koje se pridodaje reči ,,nesvesno“ moglo bi s jedne strane da utiče na to što je pojam ušao u svakodnevni jezik kao oznaka za metafizičko Nešto: Eduard fon Hartman označava kao nesvesno osnovu sveta. S druge strane, pak, okultizam […]
Ja sam takođe posedovao arhaičnu prirodu, koja je kod mene povezana sa – ne uvek prijatnim – darom da ljude i stvari vidim kakve uistinu jesu. Mogu da dopustim da me obmanjuju odavde do večnosti kada nešto ne želim da vidim, a da u dubini duše ipak sasvim dobro znam […]
Pronađite mi normalnog čoveka i ja ću vam ga izlečiti
Iako je po našem mišljenju teško zamisliti bilo koju oblast nauke, pa i filozofije, ο umetnosti da ne govorimo, u kojima snažna ličnost stvaraoca, pronalazača ili tvorca nekog novog sistema nije ostavila u svome delu, pronalasku ili sistemu i sasvim lični pečat, neku vrstu manje ili više primetnog otiska […]
Razmišljati je teško, zato većina ljudi sudi.
U svome obimnom i bogatom opusu stvaranja švicarski psihijatar i psiholog Karl Gustav Jung (1875—1961), amplificirajući svoju metodu ispitivanja i liječenja psihički zdravog i psihlčki oboljelog čovjeka, tražio je analogije neobičnom duševnom svijetu zdravih i bolesnih ljudi koje je susreo u toku svoga dugog života. Između 1918. i 1926. […]
Bogati smo znanjem, ali ne i mudrošću. Najmanje sa smislom, uvek je vrednije od najvećeg bez smisla. Kao što je telu potrebna hrana, i to ne bilo koja već samo ona koja mu prija, tako je i duši potreban smisao njenog bića, i to ne bilo koji već onaj slika […]