Jasan Pogled
Priroda nije sama po sebi voditeljica, jer ona nije tu zbog volje čoveka. Ali ako hoćemo da je koristimo kao voditeljicu, onda smemo sa našim starima zajedno da kažemo: „Naturam si sequemur ducem, nunquam aberrabimus“ (ako sledimo prirodu kao voditeljicu, nećemo nikada zalutati). Fenomen magnetne igle ne vodi brod. Moramo […]
Kolektivno nesvesno je ona tamna pozadina na kojoj se jasno izdvaja funkcija prilagođavanja svesti. Skoro da smo izazvani da kažemo, kako je sve valjano u psihi obuhvaćeno funkcijom prilagođavanja, a sve što nije, stvara neodređenu pozadinu, iz koje primitivnom čoveku izranjaju opasne senke i noćne utvare i od njega zahtevaju […]
Za uho laika, reč ,,nesveno“ ima prizvuk nečeg metafizičkog, tajanstvenog. Svojstvo koje se pridodaje reči ,,nesvesno“ moglo bi s jedne strane da utiče na to što je pojam ušao u svakodnevni jezik kao oznaka za metafizičko Nešto: Eduard fon Hartman označava kao nesvesno osnovu sveta. S druge strane, pak, okultizam […]
Ja sam takođe posedovao arhaičnu prirodu, koja je kod mene povezana sa – ne uvek prijatnim – darom da ljude i stvari vidim kakve uistinu jesu. Mogu da dopustim da me obmanjuju odavde do večnosti kada nešto ne želim da vidim, a da u dubini duše ipak sasvim dobro znam […]
Pronađite mi normalnog čoveka i ja ću vam ga izlečiti
Iako je po našem mišljenju teško zamisliti bilo koju oblast nauke, pa i filozofije, ο umetnosti da ne govorimo, u kojima snažna ličnost stvaraoca, pronalazača ili tvorca nekog novog sistema nije ostavila u svome delu, pronalasku ili sistemu i sasvim lični pečat, neku vrstu manje ili više primetnog otiska […]
Razmišljati je teško, zato većina ljudi sudi.
U svome obimnom i bogatom opusu stvaranja švicarski psihijatar i psiholog Karl Gustav Jung (1875—1961), amplificirajući svoju metodu ispitivanja i liječenja psihički zdravog i psihlčki oboljelog čovjeka, tražio je analogije neobičnom duševnom svijetu zdravih i bolesnih ljudi koje je susreo u toku svoga dugog života. Između 1918. i 1926. […]
Bogati smo znanjem, ali ne i mudrošću. Najmanje sa smislom, uvek je vrednije od najvećeg bez smisla. Kao što je telu potrebna hrana, i to ne bilo koja već samo ona koja mu prija, tako je i duši potreban smisao njenog bića, i to ne bilo koji već onaj slika […]