Jasan Pogled
Ma koliko u prilog približavanju dve velike, ali vremenski odvojene, književne i pesničke figure – Crnjanskog i Sterije – govorilo njihovo prečansko poreklo, klasično obrazovanje, učešće u ratovima koji su za vojvođanske Srbe imali ujediniteljski karakter, izgnanstvo koje su iskusili, udeo koji su imali u oblikovanju srpske kulture, žanrovska raznovrsnost […]
Verovatno da je 1946. godine Miloš Crnjanski napisao roman o Londonu i to na engleskom jeziku s nazivom The Shoemaker’s London, ali ga nije mogao objaviti. Posle je Crnjanski različito govorio o tome zbog čega taj roman nije mogao štampati. U jednoj izjavi, na primer, on kaže: ”(. . .) […]
Zbog čega je o jednom beogradskom susretu velikog pisca sa publikom ostalo zapisano: „Kad je završio, doživeo je aplauz u kom je bilo nečeg stravičnog“ Nešto se događa u susretu naših osećanja sa silom koja je nepoznata: „Sala je bila prepuna, oko sedišta, gore i dole, stajali su mladi ljudi. […]
Prva stilska figura na koju pomislim kada pišem o parodijama Stanislava Vinavera jeste paradoks. Sama priroda parodije je paradoksalna. Ona je umetničko delo koje ograničava umetničku slobodu. Pisac parodije nalazi se u situaciji da stvara književno delo koje će postojati samo za sebe, a istovremeno biti neraskidivo vezano sa drugim […]
Izgleda da se zbilja po celom svetu dižu generacije onih koji su ratovali. Čitam, polako, njine stihove, koji ostavljaju ilustracije života i odlaze u zrak, u brda, u večne kolutove. […] Ovo su oni koji su mesecima ležali, zakopani po šumama jesenjim; koji su noću, klecajući, prolazili kraj prolećnih reka […]
Napisan gotovo pre jednog veka, Dnevnik o Čarnojeviću i dalje se ukazuje kao nadasve aktuelno štivo kako zbog same atmosfere ispripovedanog tako i zbog kompozicionih nelogičnosti koje su posledica potrage za izvornim rukopisom, ali i modernih tehnika pripovedanja koje avangarda aktivira. U prvom redu one se odnose na tretiranje realnosti […]
U nizu naučnih rasprava i malobrojnim monografijama Miloš Crnjanski je, do nedavno, kao pisac i izuzetna ličnost srpske kulture između dva rata, a potom i posle Drugog svetskog rata, predstavlјan vrlo oprezno u kontekstu razvoja desničarskih ideja u Evropi i inkorporiranja u književno delo. Crnjanski je bio optužen za velike […]
Pripovedajući o istorijskoj drami srpskog naroda u 18. veku, Miloš Crnjanski je u romanu Seobe, iz 1929. godine, konstituisao sveobuhvatan uvid u položaj subjekta određen uslovima moderne epohe: čovek je biće u stalnoj potrazi za svojim zavičajem. Stalnost potrage za uporišnim prostorom suočava junake Crnjanskog sa iskustvom bezavičajnosti. Kako napominje […]
O savremenicama Eseji i memoarska proza Miloša Crnjanskog, a zatim i ostali tekstovi – obiluju vrlo interesantnim zapažanjima, sjećanjima i komentarima koji se odnose na savremenike. Početak eseja Salamba sadrži rečenicu izrazite stilske markiranosti: „Flober, čiji je Novembar na naš jezik tako meko preveden gorkim i osetljivim Ujevićem“(…) Ovaj instrumental […]
Zadržavši se po povratku iz Španije nakratko u Parizu, Miloš Crnjanski se početkom juna 1933. vratio u Beograd. Sačekali su ga odjeci dubrovačkog kongresa PEN-a, gosti su se bili razmileli po Jugoslaviji, držeći književne mitinge sa čitaocima i piscima. Crnjanski je sudelovao u pripremama kongresa, ali se isključio negde tokom […]