Svud sam kod kuće, u Italiji. Miloš Crnjanski, Kod Hiperborejaca „Za onoga koji sanja da promeni svoj život, ili život uopšte, putovanje je najjednostavniji način.“ (Todorov 1994: 262) Veliki, „profesionalni“ (mada neretko i nevoljni) putnik bio je i Miloš Crnjanski; ponekad impresionista, ponekad egzot, najčešće alegorista i filozof; na kraju […]

Od tada je prošlo dvadeset i pet godina. Spremam se u Pariz i vraćam se u svoju zemlju, ali dovoljno je da zatvorim oči, pa da se, kroz sećanja, opet probudim u Rimu, gde je u početku jeseni, godine 1940, otpočeo drugi deo mog života u Italiji, i putovanja, u […]

Prvih dana meseca avgusta, pomenute godine, vrućina je u Rimu bila neizdržljiva. Na plavom, usijanom nebu nema nijednog obiačka. Pošto ja nemam kola, odlazim na stanicu, otkud električni voz vozi do mora i stojim tamo u gunguli sveta. Kroz jedno prozorče, pritisnut gomilom, koja guta sladoled, gledam, preko puta, u […]

Idućih dana, jedan moj poznanik, Talijan, avijatičar, koji se vratio, ranjen, iz Afrike, poziva me na plažu Rima. Zove me da se kupamo i da pričamo. To je onaj čovek koji je stanovao na, meni dragom, Aventinu, a čija se žena bila zavetovala, svetom Filippu Neri, da neće izlaziti iz […]

Juli mesec, pomenute godine, sad, u mom sećanju, tumba uspomene, ljude, žene, predele, kao što su panorama, diorama, bioskop, tumbali, svoje slike, kroz moje detinjstvo. Sećam se, jasno, samo da smo tih dana u Rimu, svi, očckivali, iskrcavanje Nemaca u Englesku. A da se šaputalo da će i Italija učestvovati […]

Posle mog povratka, sa tog izleta, u mom stanu opet zvrji telefon. Traži me Albanka. Pita me zašto ćuti moj telefon? Traži me i njen muž. Gde sam toliko bio? Oni imaju novosti za mene. Znam li da je SSSR uputila ultimatum Rumuniji? Da li sam zabrinut? Nisam, kažem, nek […]

Dvadeset trećeg juna, te godine, Francuska je, počela pregovore o primirju, u blizini Rima, Sagla je glavu. Italija, posle svoje pobede, imaće sad slobodne ruke, i prema mojoj zemlji. Rat nam se dakle bliži. Albanka, žena moga prijatelja, amerikanskog novinara, telefonira mi. Kaže da su me tražili. Pita šta radim? […]

Usred leta, godine 1940, Italija uverava sebe, da je u ratu bila vrlo sretna. Pobeda je sigurna. Uskoro će doći do mira. Uzrok za sve to nije, ni slučaj, ni neka kolektivna mreža uzroka, nego jedan jedini čovek: Il Duce. Umeo je da izabere trenutak rata, umeo je da izabere, […]

Dvadesetog juna, godine 1940, Francuska imenuje delegate i počinje pregovore za primirje. Tog dana, ja onda sedim snužden opet na terasi„Valadiera“, na svom uobičajenom mestu, zagledan u kube Michelangela, iznad Rima. Pitam Michelangela, šta sada? Po drugi put dočekujem rat, izvan svoje zemlje, i svog naroda, a to je velika […]