Jasan Pogled
Embahade (3) Naša embahada u Berlinu 1928 1 U svakoj prestonici, u ono doba, diplomate su imale svoj kvart, gde su bile ambasade i poslanstva, – obično raskošne palate, sa parkom i svečanim ulazima. Smešno je bilo to, da su i siromašne zemlje, u takvim kvartovima diplomata, imale, palate. […]
Embahade (2) 6 Što se tiče naše politike, prema Nemačkoj, Balug je tvrdio, da nje i nema. Ona je u rukama kralja Aleksandra. Uloga poslanstva je tu mala. Na Balkanu, kaže, spoljna politika bila je, uvek, lovište kraljeva. On je samo pismonoša. Kad je god nešto počinjao, radio, govorio je, […]
Embahade (1) Balugdžija, naš kapućehaja, u Berlinu 1 “Embahade je španska reč i značila je poslanstvo na strani. A zašto moja knjiga uspomena nosi španski naslov, po ceremonijalu, to će čitalac videti, ako pročita te moje uspomene. Kašće mu se samo. Ja sam te knjige počeo da pišem, […]
Piše: Radovan Popović Zatočenik doma svog U repunom amfiteatru Filološkog fakulteta u Beogradu, 10. marta 1974. godine, studentima govori o svom stvaralaštvu, o načinu pisanja, o pesnicima i piscima koje je voleo. A u rodnom Čongradu, u Mađarskoj, za koji nije bio emotivno vezan, početkom jula 1974. godine održano […]
Piše: Radovan Popović Godina 1971. označila je jedan izuzetan događaj u novijoj srpskoj književnosti: iz štampe je izašo “Roman o Londonu” Miloša Crnjanskog. Na pitanje novinara – zašto je izabrao da govori o ruskoj emigraciji, a ne o našoj – pisac kaže: Naša emigracija ne bi bila zahvalna tema za […]
Piše: Radovan Popović Marko Ristić izjavljuje u zagrebačkom “Vjesniku”: A ono što sam o Crnjanskom u tom eseju (’Tri mrtva pesnika’) rekao, ni posle objavljivanja i najavljivanja čitavog niza novih dela Crnjanskog, ni posle svih intervjua s njim, ni posle njegovog povratka u zemlju, nisam smatrao za potrebno da podvrgnem […]
Piše: Radovan Popović Stiže Crnjanskom, 3. oktobra 1965. godine, u hotel pismo od Vojislava Jovanovića Maramboa, nešto starijeg ispisnika, bivšeg diplomatskog činovnika, književnog istoričara i urednika “Srpskog književnog glasnika”, vrsnog znalca narodne književnosti: Dopustite mi da Vam, iako nešto dockan, poželim srdačnu dobrodošlicu o Vašem dolasku u Beograd. Ne kažem: […]
Piše: Radovan Popović Sredinom juna 1965. godine Draganu Aćimoviću, u Južnu Afriku, piše: Uzrok mog nepisanja, kome se čudite u vašim poslednjim pismima je vrlo prost, neće da mi nigde oprave pisaću mašinu, koja mi kvari velika slova, skače kao jarac, prlja, a ukoči se svaki čas. Svi drže dan-dva, […]
Piše: Radovan Popović Draganu Aćimoviću, u martu 1965. godine Crnjanski poručuje da je iz Rima dobio neke od svojih davno ostavljenih (na čuvanje) stvari – slike i filmove iz Nemačke, ali ne i filmove iz Španije, do kojih mu je posebno stalo. Film iz Nemačke je upropašćen od vlage u […]
Piše: Radovan Popović Aćimović je bio kod Crnjanskog u Londonu, u januaru 1965. godine. U jednom starinskom, viktorijanskom hotelu dvojica prijatelja pili su čaj i jeli sendviče i po običaju vodili su konverzaciju sličnu onoj od pre nekoliko godina. Aćimovića je interesovala ličnost Dafine, a Crnjanski je o toj davnašnjoj […]