Jasan Pogled
Izaći iz Kikinde vozom, to je sasvim obična stvar. Da bi izlazak bio u stilu svega što ste videli i čuli, treba da izađete, iz nje u zoru, sa pijanim kočijašem, koji će zapadati iz bare u baru, tako da osetite čar kikinđanske levče, psovke i rakije od dudinja. Kola […]
Naša nebesa Iz prošlosti, mutnog bezdana, poneki oblici viđenog vraćaju se tako neodređeno, tako beznačajni, tako iskrivljeni, slabi i bedni. Drugi međutim, vraćaju se jasni, oštri i svetli. Neko neznano sunčanje, koje nije od ovoga sveta, obasjava ih. Obasjava ih po svojoj volji, te nam se ukazuju sjajni oni koje […]
KRF POSLE RATA Uzduž, i popreko, Krf je zasejan našim grobovima, grobovima srbijanske vojske iz prvog svetskog rata. Posle nekoliko dana provedenih na Krfu, oni se čine bezbrojni, kao da ih ima pod svakom maslinom, i svakom stenom. Imena na tim krstačama nad grobovima uvek se ponavljaju. Pod […]
UZ POEMU „STRAŽILOVO“ Uoči leta godine 1921, dok pokušava da polaže ispite na Sorboni (profesor joj daje prevod jednog opisa, na francuski, sa srpskog, tkačke radionice), ona koja mi je danas žena kaže mi: Ako zbilja mislim da živim pesničkim životom, da odemo iz Pariza, nekud u Bretanju, […]
KOMENTAR UZ „POSLANICU“ Bilo je mnogo povoda tome, i uzroka, što sam ja, tada, iz Beograda, otišao tako brzo. Bilo je, među tim uzrocima, čak i vrlo prijatnih. Moji drugovi su bili otišli u Pariz i ja sam pošao za njima, da ostvarim svoju davnašnju želju. Mi smo se […]
VII FINISTERE – prvi deo Stigao sam o Badnjem danu. Bio je pun sunčanih voda, i bedemi, sa kojih gledaju stare topovske cevi na more, duge kao durbini, bili su zastrti zelenim lovorom. I to veče, koje sam bio navikao da bude zavejano i mračno, puno kandila, rasipalo se ovde, […]
VI PARIZ (4) Počelo je doba velikih trka pa se izložbe zatvaraju. Mogu, dakle, da završim pismom o njima. Danas je otvorena i zadnja dvorana Luvra. Objavili su da je kupljen jedan Direr. Gola Olimpija i odaliske Engrove tajanstveno sjaje. Sunčanje na Jugu, gde su ih krili, natopilo ih je […]
V PARIZ (3) Mladići su u XVIII veku ispitivali život, u XIX su ga kritikovali a u XX su ga prezreli i traže, mesto njega, nove i dublje prostore. Zbog tog kulturnoistorijskog raspoloženja, koje me, sve više, obuzima, meni je dosadno pisati o onome što bi većina da čita. Hteo […]
IV PARIZ (2) Mora se pisati satira. Gorko u našoj sudbini je najviše, to, sad, ovde, vidim: da nevidljiv, i divan, uticaj vesele mladosti (tvrdim da od njega zavisi čar svakog stoleća), kod nas, uvek, kod svakog pokolenja izostaje. Nema, nijedne, akcione pruge, kod nas, na kojoj bi dinamična snaga […]
III PARIZ (1) Od svakoga grada u kome mi je prolazio život ostali su, u meni, samo njegovi rubovi kako se ocrtavahu noću na nebu. I tako, ja imam u sebi te različite noći, uvek isto nebo, i različite pruge gradskih rubova. U meni je, zato, večnost, i potpun mir, […]