Jasan Pogled
Zimu 1918. proveo sam kao u snu, u selu. Skupljao sam pesme koje sam hteo da štampam u Beogradu i skupljao sam rukopis Dnevnika o Čarnojeviću, koji je bio narastao u debelu knjigu. Godine 1919. proletni vetri počeli su da duvaju već u februaru, i ja sam se rešio […]
Ja sam 1918. otišao iz Zagreba iznuren. Osećao sam da je jedna Evropa potpuno propala, ali da se i jedna nova pomalja, isto tako krvava. Pa ipak, kao svaki mlad čovek toga doba, ja sam mislio da je sad, ili nikad, kucnuo čas stvaranja jedne Jugoslavije koja će biti naša. […]
Kao oko mrtvaca jednog sjaje oko našeg vrta bednog, fenjeri. Da l noć na tebe svile prospe? Jesi li se digla među gospe? Gde si sad Ti? Voliš li još noću ulice, kad bludnice i fenjeri stoje pokisli? A rage mokre parove vuku, u kolima, ko u mrtvačkom sanduku, što […]
Piše: B. G. Trebješanin – Odavno Miloša Crnjanskog nije bilo među nama, velikog pisca koji je bio čitan i voljen, i bez marketinga. Malo je lakše pisati o ratu, a mi ćemo pričati o ljubavi, što je za nijansu teže. O ljubavi između Vide Ružić i Miloša Crnjanskog i svim […]
“Ne vidimo samo mi gradove. I oni vide nas, učio nas je Merlo-Ponti. Jedan pisac obitava podjednako u memoriji dva grada. Jedan je Beograd, grad u koji smo se vraćali sa naramcima knjiga u rukama, sa adresama jeftinih londonskih pansiona u koje nikada nećemo ponovo doći, iako smo obećali, grad […]
Večni sluga Oplakali ste rat i mislili: sad je kraj. O mučenici, vešala rastu više nego sin, žena i brat i verna su, u beskraj! Okitiće mramorom sale i spustiti zavese žute, da lešine zidove ne provale i da ćute! Obesiće odore šarene i noge i ruke vojnika, a […]
Vreme br 882, 29.11.2007. Piše: Zorica Janković, kustos Istorijskog muzeja Srbije Tačno pre tri decenije, 30. novembra 1977. godine, u Beogradu je umro Miloš Crnjanski, jedna od najuticajnijih ličnosti srpske književnosti XX veka. O njegovom književnom radu napisane su obimne studije, pa će se autorka ovog teksta, kao istoričar, a […]
Vojnička pesma Nisam je za srebro ni za zlato plako, niti za Dušanov sjaj. Ne bih je rukom za carske dvore mako, za onaj bludnicâ raj. A šta je meni do tih mramornih dvora tučnog ponoćnog sata, što očima slepim odbijati mora, sestri sramnoj od brata? A šta je meni […]
Prema običaju u austrijskoj vojsci, oficir, pri povratku iz ratne zone, dobija nekoliko nedelja odmora, kao „rekonvalescent“. Ja se smeštam u jednu bolnicu u Opatiji, koja je u stvari hotel. Oficiri u hotelu kašlju, ćopaju, sunčaju se, a ima ih i kojima su žene došle u Opatiju, i čekaju. Ja […]
Piše: Srđan Orsić Sumatraizam „naglašava svepovezanost najudaljenijih prostorno-vremenskih elemenata materijalne i duhovne stvarnosti, pozivajući se na svet izoštrenih čula, kroz sinestezijski simultanizam“[1]. Naoko nepovezivim sponama, ova poetika Miloša Crnjanskog omogućava jedan nov pristup ne samo književnim delima, nego i celokupnoj stvarnosti. Upravo tako posmatran, na prvi pogled tek simpatično asocijativan, […]