Jasan Pogled
GAGA Vidiš majko, vidiš, majko, onog konja sa zlatnom grivom onog konja sa zlatnom grivom i sa zlatnim očima? To sam ti ja, majko, kad sam bio dete, još kad si me majko rodila. Vidiš majko, vidiš, majko, onog konja sa srebrenom grivom, onog konja sa srebrenom grivom i srebrenim […]
VOJISLAV Ne pitaj me što ne sviram u tu žutu tamburu. U tamburi stanuje mi tata što me mnogo tuče. Ne pitaj me što ne sviram u tu braon violinu. Iz nje viri moj kum Miloš kapelnik što me mnogo tuče. Ne pitaj me što ne sviram u tu crnu […]
MITA Kad sam rođen, svi mi kažu, ja sam bio jedna lepa beba. Lepa kao na reklami za sapun. Samo su me zamenili u porodilištu za nekakvo gadno dete, nosato i buljavo. — A šta možeš, takav ti je život. Oni misle: lako ćemo s Ciganima. Od tolike silne dece […]
Piše: Žarko Đurović Miroslava Antića (1932.) nazivali su ”mokrim bratom” iz Mokrina. Boemijom i pijanlucima najviše je ugrožavao sebe, ali je svojim stvaralačkim darom nadvisivao sredine u kojima je živio. Bio je posjednik neslućenog dara i energije, koje je samo smrt mogla ukrotiti. Zbirkom pjesama za mlade ”Plavi čuperak” […]
VASA Imam tako crne oči, čoveče, kao dugme harmonike, čoveče. Učitelj me stalno grdi, čoveče, što ja gledam kroz zidove, čoveče, Iskopaću oba oka, da ne vidim odjedared, da ne vidim odjedared, onu tamo Oliveru, čoveče. U razredu svi su lepi, čoveče, samo ja sam bez kaputa, čoveče. Veje, duva […]
Niko ne zna da napravi tako lepu čorbu u kotliću kao moja mati. Mora biti da je moja lepa mati ribina sestra. Niko ne zna da opere tako čisto ovu moju košulju kao moja mati. Mora biti da je moja lepa mati sapunova ćerka. Niko ne zna da me […]
Što kod krojača u izlogu vise odela? Kad je, braćo, reklama, — treba da je reklama. Što kod vulkanizera pred kućom vise gume? Kad je, braćo, reklama, neka bude reklama. E, pa kad je reklama, zašto onda ispred škole da ne vise nastavnici? Miroslav Antić
Plače lasta, plače jare, plače vrba, plače srna, plače mama. Peva slavuj, peva vetar, peva šuma, peva potok, peva tata. Zato niko meni nije tata, jer mi niko ne peva. Svi su meni uvek samo mama, jer plaču. Miroslav Antić
Kako možeš da lažeš da najviše voliš da jedeš, na svetu, kad najviše volim da jedem — ja Ja, bre, kad jedem, brate, padaju zvezde na krovove kao bele dudinje i plivaju mnoge lađe po Tisi. Ja, bre, kad jedem, brate, konji rastu lepi kao violina i vozovi u Peštu […]
Molio bih, doktorice, da mi date injekciju da ostanem živ, makar samo do avgusta. Pisalo me Socijalno da me vodi na more, pa bih hteo, doktorice, da ja vidim i to more, pa posle — šta bude. Da ja vidim je l to more duboko ko bunar i prozračno kao […]